Izvor: B92, 13.Feb.2015, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni rast evrozone malo bolji
Privredni rast u 18 zemalja evrozone bio je neznatno bolji od predviđenog u 2014. godini.
Rast je zabeležne zahvaljujući rezultatima boljim od očekivanih u četvrtom kvartalu i podstaknut jakom nemačkom privredom, saopstio je danas evropski statistički biro Evrostat.
U kvartalu od oktobra do decembra prošle godine bruto domaći proizvod (BDP) u evrozoni porastao je za 0,3 odsto, posle rasta od 0,2 odsto u prethodnom tromesečju, naveo je Evrostat. To je bolje od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << očekivanog, pošto su analitičari predviđali rast od 0,2 odsto.
BDP u poslednjem kvartalu 2014. je za 0,9 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine. Za celu 2014. godini rast BDP-a u evrozoni je 0,9 odsto, a 1,4 odsto u svih 28 zemalja EU.
Glavni motor privrednog rasta je odigrala Nemačka, najveća privreda u zoni evra. Njen rast je bio nešto bolji 2014. nego prema prvim objavljenim rezultatima, i dostigao je 1,6 odsto umesto 1,5 odsto zahvaljujući dinamičnijem od očekivanog rasta u četvrtom kvartalu od 0,7 odsto.
Španija je takođe imala solidan rast u četvrtom kvartalu od 0,7 odsto, posle rasta od 0,5 odsto u prethodnom kvartalu. Prve prognoze španskog Instituta za statistiku su da će rast biti 1,4 odsto za celu 2014. godinu.
Francuska je podbacila sa rastom od samo 0,1 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u odnosu na prethodni kvartal, posle rasta od 0,3 odsto u trećem kvartalu. BDP Francuske će za celu 2014. godinu biti viši za 0,4 odsto što je u skladu sa predviđanjima vlade.
Razni faktori su doprineli poboljšanju privedne slike evrozone, navodi agencija AP. Pad cena nafte za skoro 50 odsto od prošlog leta
bi trebalo da pojača potrošnju dok pad vrednosti evra na skoro jedanaestogodišnji minimum u odnosu na dolar pomaže izvoznicima.
Takođe ekonomsko okruženje je sve pozitivnije pošto su porasle nade da se može izbeći izlazak Grčke iz evrozone, a sporazum o prekidu vatre u Ukrajini ublažio je jednu od neizvesnosti koja je opterećivala evrozonu protekle godine.
Rizici od Grčke i Ukrajine i dalje, međutim, ostaju, navodi AP.
Istovremeno evrozona prolazi kroz period pada potrošačkih cena. Ako se to nastavi na duže, dugoročna deflacija mogla bi da zaguši privredu pošto potrošači odlažu da kupuju u očekivanju nižih cena, a firme ne ulažu i ne troše na inovacije.
