Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni oporavak i druge gatalice
Očekivani ekonomski rast za 2012. godinu kreće se od minus 0,5 do čak plus tri odsto, što je čak 100 milijardi dinara razlike
Ekonomista je stručnjak koji će sutra znati da objasni zašto se ono što je predvideo juče nije dogodilo danas. Da u ovoj šali ima i istine, u Srbiji se dokazuje najmanje jednom godišnje – obično u poslednjem tromesečju, kada se kroji budžet za sledeću godinu i procenjuje koliki će dogodine biti ekonomski rast.
Kasa za 2013. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinu skrojena je na pretpostavci da će bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve ono što privreda stvori za godinu dana – porasti za dva odsto. Sa ovom procenom ministra finansija Mlađana Dinkića saglasan je Međunarodni monetarni fond, koji je u svom izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama za Srbiju prognozirao isti toliki rast.
U drugim institucijama koje se bave prognozama imaju, međutim, drugačije procene. One se kreću od minus 0,5 odsto, koliko očekuju ekonomisti Hipo Alpe Adrija banke, pa do čak plus tri procenta, koliko je procenila Narodna banka Srbije. Šta razlika od svega nekoliko procentnih poena znači građanima Srbije – budžetskim korisnicima? U konkretnom slučaju ta razlika između najniže i najviše prognoze o ekonomskom rastu, preračunata u pare – teška je nešto malo više od 100 milijardi dinara. To su čak dva i po agrarna budžeta, i to je iznos koji se skoro poklapa sa visinom minusa u državnoj kasi dogodine. Zato je važno da onaj ko kroji budžet dobro pogodi metu, što ranijih godina nije bio slučaj.
Koja je prognoza najrealnija? Prema proceni Milojka Arsića, urednika „Kvartalnog monitora”, koji se takođe bavi prognozama, realno je očekivati dva odsto ekonomskog rasta, koliko je procenio ministar finansija. Saveznik u tom poslu Dinkiću će, prema oceni našeg sagovornika, biti eventualna dobra poljoprivredna godina, jer je, kako kaže, nerealno očekivati da se ponovi još jedna ovako pogubna suša. Neke njegove ranije računice pokazuju da samo pokretanje novog modela u „Fijatu” može BDP da poveća za 0,5 odsto.
– U malim ekonomijama kao što je naša, mnogo toga može da zavisi od jedne firme. To smo najbolje videli na primeru „Železare Smederevo”. Zato je važno da u toku sledeće godine ona nađe strateškog partnera jer će to takođe imati značajne efekte na privredni rast. U svakom slučaju, o oporavku cele privrede teško da se može govoriti. Taj rast će povući samo nekoliko sektora. To su poljoprivreda, auto-industrija i proizvodnja čelika – objašnjava Arsić.
Postoji, ipak, nekoliko rizika kada je o ekonomskom rastu reč. Prvi i osnovni dolazi iz Evrope, koja je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner, jer polovina robe iz Srbije izveze se u zemlje EU. Drugi rizik, dodaje Arsić, predstavlja program fiskalne konsolidacije, odnosno drastično smanjenje minusa u kasi, što će smanjiti domaću tražnju i negativno uticati na privredni rast.
– Treba reći da je alternativa fiskalnoj konsolidaciji bila mnogo gora i da je značila bankrot zemlje – objašnjava.
Sa njim je saglasan i Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija”. Njegova računica pokazuje da prosečna poljoprivredna godina može da donese prihode od 70 milijardi dinara, što je čak dva odsto rasta.
– Ova godina je bila najgora u poslednjih šest decenija kada je o poljoprivredi reč – kaže Zdravković.
Ipak, budžet za 2012. godinu napravljen je na pretpostavci da će ekonomski rast biti 1,5 odsto iako su i MMF i Fiskalni savet u to vreme objavili crne prognoze da rasta neće biti. Ispostavilo se da je stanje mnogo crnje čak i od tih crnih prognoza. Zato ovih dana odeljenja analize raznih banaka koriguju prognoze za ovu godinu na čak minus dva odsto.
U novijoj istoriji, najveći promašaj napravljen je krizne 2009. godine. Malo ko se seća da se u jesen 2008. godine očekivalo da će BDP 2009. godine porasti za čak šest odsto. Neposredno pred Novu godinu nade su prepolovljene pa su kreatori fiskale politike objavili novu prognozu od tri odsto rasta. To se, međutim, ponovilo još nekoliko puta. Na kraju, godinu smo završili sa minusom od tri odsto. Uz to, moguće je da zvanična statistika ponovo revidira i ovaj pad. Da ne bude da je to samo srpska specijalnost – prognoze su te godine padale nadole širom celog sveta. I to je, prema rečima Milojka Arsića, osnovna odlika kriznih i nestabilnih vremena – to što ništa sa sigurnošću ne može da se predvidi.
Anica Telesković
objavljeno: 02.11.2012.
