Izvor: Blic, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni kolaps Kragujevca
Privredni kolaps Kragujevca
Poput teško slomljenog bolesnika priključenog na aparate, tako se i privreda Kragujevca održava u životu veštački, jer bez državnih subvencija, koje samo za fabriku automobila ove godine iznose astronomskih 800 miliona dinara, odavno bi prestala da diše.
O razmerama privrednog kolapsa koji je zadesio centar Šumadije najbolje govore podaci: iskorišćenost instaliranih kapaciteta u društvenim preduzećima ne prelazi 10 odsto, broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnika koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla kao tehnološki višak veći je od 15.000, a na spiskovima za otpuštanje čeka još 2.610 njih iz 22 firme. Bez posla je više od 30.000 građana.
Spora privatizacija
Prema rečima glavnog gradskog stručnjaka za privredu Vlade Vučkovića, osnovni problem je to što privatizacija društvenih firmi tapka u mestu. Od 52 preduzeća koja čekaju nove vlasnike, prodata su svega 23, a čak pet privatizacija je poništeno. Prema broju radnika, nove gazde je našla samo četvrtina, njih 4.306 od ukupno 17.636, koliko ih je zaposleno u društvenim preduzećima koja čekaju privatizaciju.
- Da nema zdravih privatnih firmi koje daju impuls umrtvljenoj ekonomiji Kragujevca, stanje u privredi bi bilo još gore. Njihov uspeh se ogleda kroz oko 8.000 novih stalno zaposlenih radnika u ovoj godini. Od Fonda za razvoj smo dobili najviše u državi - 450 miliona dinara, za ulaganja u zdrava preduzeća - kaže Vlado Vučković.
Sunovrat Kragujevca od grada razvijene privrede, čiji su građani imali najviši standard u bivšoj SFRJ, do grada koji nazivaju dolinom gladi tesno je vezan za propast automobilske industrije. Nekada rekordna proizvodnja u 1989. godini od 213.000 automobila svedena je na nepunih 12.000 u ovoj godini, što je jedva pet odsto. Umesto 15.000 radnika, fabrika automobila danas ima 4.200 zaposlenih, od kojih će 1.009 morati da potraži novo radno mesto. Prema rečima predsednika Sindikata 'Zastava automobila' Zorana Mihajlovića, sa sadašnjim modelima vozila koje proizvodi, fabrika nema budućnost, a i domaće tržište od 7,5 miliona kupaca je tesno, pa mora da se orijentiše na izvoz.
Novi model spas
- Bez novog modela automobila, 'Zastavi' nema spasa. Država se više puta izjasnila da ne želi da sa osam miliona evra finansira novu liniju za montažu 'punta' u Kragujevcu. Da bi se razvio novi automobil na poznatoj platformi nekog od stranih proizvođača, treba uložiti 500 miliona evra, a za samostalni razvoj novog vozila potrebne su čak 1,2 milijarde evra, što je za 'Zastavu' nemoguće. Za sada čekamo strateškog partnera, Pariski i Londonski klub su otpisali 320 miliona evra naših dugovanja, od prodaje imovine smo vratili 11,5 miliona evra duga 'Fijatu'. Nema rentabilne proizvodnje u 'Zastavi' bez 50.000 prodatih automobila godišnje, a koliko je bitno očuvanje srpske auto-industrije, jasno je i kada se zna da od nje zavise kooperanti u 55 gradova koji upošljavaju 70.000 radnika - kaže Zoran Mihajlović.
Budućnost privrede Kragujevca ljudi koji vode grad vide u razvoju drugih industrija, malih i srednjih preduzeća, mada se ne odriču automobilske industrije za koju i dalje tvrde da je njen oslonac. Nova strategija je u privlačenju investitora koji će podići nove fabrike i zaposliti nove radnike.
Nebojša Radišić
.jpg)
