Izvor: Politika, 09.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrede još u stagnaciji
Ekonomisti još nemaju dovoljno opipljivih dokaza da smo sasvim dotakli dno krize, a još manje da nam predstoji nekakav period laganog oporavka
Privredni tokovi u maju nisu otklonili ni jednu dilemu – da li smo u „debeloj” stagnaciji i da li smo u gotovo svim najvažnijim ekonomskim pokazateljima dotakli dno krize, pa bi sada, kako se priželjkuje, trebalo lagano da krenemo naviše.
To se, po oceni urednika biltena „Makroekonomske analize i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trendovi”, Stojana Stamenkovića, na jučerašnjoj konferenciji za medije, ni po čemu još ne možemo zaključiti. Potreban je još koji mesec da bi se videlo kom će se smeru „privoleti” krivulja naših najvažnijih ekonomskih parametara.
Industrijska proizvodnja miruje sa učincima koji su za petinu manji od prošlogodišnjeg proseka. Izvoz je opao za četvrtinu, a uvoz za 30 procenata. Jedini pokretač bi, po proceni Stamenkovića, mogao biti izvoz, ali za takav zaokret, bar za sada, nema jačih naznaka. Valja nam, dakle, sačekati da osetnije i brže krenu razvijene zemlje.
Za Stamenkovića, ipak, postoje neka četiri signala od čijeg bi se dobrog sklopa moglo očekivati svetlo na kraju tunela. Prvi je pad cene sirove nafte na svetskom tržištu ispod 61 dolara za barel, sledi oporavak izvoza sa 60 na 70 indeksnih poena, treći je najava Ju-Es stila da pali drugu visoku peć i na kraju su Blumbergovi robni indeksi. Neki su već u zoni poželjnih, ali šta će biti pokretač i kojom snagom, ostaje da se još malo sačeka.
Stamenković je, međutim, istakao da je u maju prvi put posle mnogih godina došlo do manjeg suficita u tekućim plaćanjima prema svetu. Do toga je došlo, kako je objasnio, usled povećanih doznaka naših ljudi iz sveta u zemlju, osetnog pada uvoza, koji smo izvozom pokrili sa 61,2 odsto, ali i zato što je prestao odliv kratkoročnih kredita iz Srbije u inostranstvo. I kako to kod nas biva jedna dobra vest ne može da prođe, a da ne pomuti drugu. Zbog malaksavanja uvoza pali su prihodi od carina i PDV u budžet, za čiji je deficit Stamenković rekao da predstavlja najveći izazov za zemlju ove godine.
Prema njegovom očekivanju Srbija će u predstojećim konsultacijama uspeti da Misiju MMF, krajem avgusta, ubedi u održivost makroekonomske stabilnosti, ali i u neophodnost da se minus u budžetu pokrije većim zahvatanjima u BDP. Tome su, kako je istakao, pribegle i mnogo veće zemlje od nas. Problem je, po njemu, što će Srbija „bez sistemske transformacije javnog sektora” zahvatati sve više iz svog novostvorenog kolača nezavisno od trajanja svetske ekonomske krize. Izdaci za penzije sve su veća budžetska stavka i oni će, kako je zaključio, „javni dug učiniti neodrživim” na srednji i duži rok.
S. Kostić
-------------------------------------------------------------
Prihodi manji – rashodi veći
U budžet države Srbije za šest meseci, prema rečima Miladina Kovačevića, saradnika MAT-a, slilo se od 16 do 17 odsto novca realno manje nego što je planirano. Došlo je do pada u naplati prihoda po svim osnovama, a naročito od poreskih koji „nose” čak 95 procenata svih doznaka u budžet. Da nevolja bude veća, podbacila je i naplata PDV, koji nosi polovinu svih poreskih prihoda, a najizdašniji mu je izvor – uvoz. A ta stavka pada li, pada.
Za razliku od prihodne strane, rashodna i realno i nominalno raste praveći deficit za šest meseci od oko 55,2 milijarde dinara. Čak 80 odsto tog minusa odnosi se na povećane isplate za penzije.
Kovačević je izrazio bojazan da ovu godinu završimo sa budžetskim deficitom od najmanje 123 milijarde dinara. Zbog toga se založio za hitne mere u naplati poreskih prihoda, smanjivanje rashoda, ali i za ubrzano povlačenje obećanih međunarodnih zajmova za pokrivanje te ogromne rupe u državnoj kasi.
[objavljeno: 10/07/2009]
