Izvor: Blic, 01.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda u lavirintu državne administracije
1. Čekate u redu za blanko zahtev i uplatnicu za uverenje o poreskim obavezama;
2. Nakon što stignete na red i uzmete zahtev i uplatnicu, izlazite iz reda kako biste popunili obrazac i uplatili uplatnicu;
3. Zatim ponovo stajete u red kako biste sa zahtevom izvršili kontrolu kod poreskog inspektora;
4. U 90 odsto slučajeva se evidencija Poreske uprave ne slaže sa knjigovodstvenim stanjem privrednog subjekta, pa je potrebno dostaviti poreske prijave ili dokaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o uplati koji u Poreskoj upravi nisu evidentirani;
5. Ponovo se staje u red sa svim mogućim dokazima o plaćenim porezima;
6. Ako uspete da dokažete da ne dugujete porez, prelazite u red za drugi šalter, na kojem se kuca potvrda, uvek iznova, iako se radi o formulaciji koja se ponavlja preko stotinu puta na dan;
7. Ukoliko ste knjigovođa određenog privrednog subjekta, a niste poneli odgovarajuće ovlašćenje, neće vam izdati uverenje, bez obzira što ste odgovarajuće ovlašćenje već dostavili Poreskoj upravi.
Ovako izgleda procedura za izdavanje uverenja o izmirenim poreskim obavezama, opisuje svoje iskustvo Vladimir Vučić iz subotičkog preduzeća „Economic SR". „U najboljem slučaju", nastavlja Vučić svoju „svakidašnju jadikovku", „proceduru, koja vam je često hitna zbog učešća na tenderima, možete obaviti za dva dana i nakon više sati provedenih u redovima, na 35 stepeni Celzijusa, među tridesetak ljudi. Pored toga, radno vreme sa strankama u Poreskoj upravi u Subotici je od 8 do 13 časova, tako da vas oko 13 časova radnik obezbeđenja obavesti da ste tog dana uzaludno čekali u redu".
Navedeni primer samo je jedan od mnogih iz „sive knjige", odnosno zbirke primedaba na pojedine administrativne procedure, ali i, što je važnije, predloga kako da se one uproste i problemi reše, koju je sačinila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED, od engleskog „National alliance for local economic development"). Ova knjižica nastala je kao rezultat NALED akcije „Iz lavirinta", čiji je cilj, kako samo ime sugeriše, eliminacija suvišnih administrativnih procedura, kako bi se privredi olakšalo poslovanje. No, glavna vrlina ove akcije sastoji se u tome što je u nju, putem ankete, uključeno stotine uglavnom takozvanih malih privrednika, dakle onih koje administrativni problemi najviše svakodnevno guše, sputavaju i - koštaju.
„Siva knjiga" sadrži i jednu malu računicu koliko ta nepotrebna administracija košta, ne celokupna razume se, pošto to i nije moguće izračunati, nego više da posluži kao ilustracija problema. Stručnjaci Centra za visoke ekonomske studije su izabrali tri administrativne procedure koje prevashodno opterećuju privredu: a) prijava, odnosno odjava radnika, b) promena sedišta privrednog subjekta i c) izdavanje potvrde o plaćenom porezu. I izračunali su da one godišnje privredu koštaju blizu dve milijarde dinara (odnosno, tačno, 1,85 milijardi). Pri tome su uračunati samo troškovi radnika u preduzećima koji su na tom poslu angažovani (uz pretpostavku da oni svoj posao obave za najkraće moguće vreme). Dakle, nisu uzete u obzir takse koje se plaćaju, vreme izgubljeno zbog grešaka državnih činovnika (samo je u Agenciji za privredne registre lane napravljeno 14.045 tehničkih grešaka), kao ni troškovi te birokratije koje plaća država iz budžeta.
Možda se nekome čini da (blizu) dve milijarde dinara nije mnogo. Ali, to je više od petine prihoda koje država naplati na osnovu poreza na dobit preduzeća. Ili, još bolje, to je više nego što država odobri kroz tzv. „start-ap", tj. kredite za početak biznisa (1,3 milijarde dinara prošle godine).
Ali, naravno, to nije sve. To jest, nije sve kad se radi o šteti koju privreda trpi zbog predugih i nepotrebnih administrativnih procedura. Navedeni primer, kako rekosmo, možda je najdramatičniji, ali nije jedini. Navešćemo još samo jedan, takođe karakterističan za odnos države prema privrednicima (i građanima, može se mirne duše dodati). Recimo, privrednici moraju sami da nabavljaju dokumenta koje izdaje jedan državni organin i da ih nose drugom državnom organu. Faktički oni (ne samo besplatno, nego im se to još i naplati) obavljaju poslove državnih organa. Čisto nasilje.
Sličnih primera ima na stotine. Nije tu samo reč o izgubljenom vremenu. Kolika je izgubljena energija, koliko izgubljenih poslovnih ideja i poslova, proizvodnje i izvoza. Silne se rasprave vode o konkurentnosti, kako podstaći proizvodnju, kako stimulisati izvoz. A naši privrednici trče sa bukagijama na nogama. Ne desetine miliona, milijarde evra se gube.
