Izvor: B92, 16.Feb.2012, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda, rešenje za slab dinar

Beograd -- Protekle nedelje pad dinara u odnosu na evro pravdan je niskim temperaturama. Tako bi se sa otopljavanjem moglo očekivati da dinar ojača, ali to nije moguće.

Ekonomisti veruju da se iza ovih "vanrednih" objašnjenja za klizanje dinara kriju složeniji uzroci koji nemaju nikakve veze s vremenskim prilikama, već sa "problematičnom" ekonomskom politikom koju je vodila i vodi Vlada Srbije.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jedan je od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << onih koji smatraju da je bilo pitanje dana kada će dinar posrnuti u odnosu na evro

"To je odloženo prilagođavanje kursa koje je trebalo da se desi verovatno tokom prethodne godine”, smatra Fabris, navodeći da zemlja koja ima konstantan budžetski i spoljnotrgovinski deficit, uz inflaciju daleko višu nego u Evropskoj uniji, ne može da računa na jaku nacionalnu valutu.

Evra je na tržištu sve manje, zbog čega mu je i cena viša, a Narodna banka Srbije je saopštila da je "spremna da učini sve što je neophodno da spreči preterane kratkoročne oscilacije i obezbedi stabilnost deviznog tržišta”. Devizne rezerve od 12,1 milijardi evra nesumnjivo su dovoljne, samo je pitanje koliko je NBS spremna da potroši u ove svrhe kako slabljenje dinara ne bi "poguralo” inflaciju za koju je zadužena

Nesporazum sa MMF-om, odnosno zamrzavanje dogovora o kreditnom aranžmanu, odloženo dobijanje statusa kandidata i povlačenje američkog US stila iz smederevske Železare, nisu za Fabrisa bili preveliki pritisci na kurs, dok su za drugog ekonomistu Ivana Nikolića ove okolnosti bile presudne za popuštanje domaće valute u odnosu na monetu EU.

"Uvoz energenata nema veze sa slabljenjem dinara, ali aranžman sa MMF-om koji je zamrznut poslao je jasnu poruku investitorima da Vlada Srbije vodi nekredibilnu ekonomsku politiku. Ako se tome pridoda činjenica da je od izvoznika Železara postala uvoznik u zemlji kojoj je odloženo dobijanje statusa kandidata, sve je to poljuljalo poverenje ulagača u nacionalnu valutu”, objašnjava Nikolić.

Petog dana konstantnog pada dinara (8. februara) na aukciji državnih hartija od vrednosti prodato je manje od pola vrednosnih papira, što dokazuje Nikolićevu tezu da su investitori u Srbiji i te kako oprezni na svako kolebanje kursa. Samo dva dana posle aukcije evro je poskupeo za skoro dva dinara, a toliko slabljenje domaće valute nije zabeleženo u celoj prošloj godini zahvaljujući pre svega investitorima u državne hartije koji su višak evra mahnito prodavali kupujući dinarske državne obveznice.

"Poverenje u dinar nikada nije bilo veliko, ali je prošle godine bilo relativno stabilno na tržištu. Koliko je ono zapravo krhko vidi se i po tome što su s prvim znacima slabljenja dinara ulagači prestali da ulažu u dinar menjajući ga za evro”, objašnjava Nikolić.

Pre dve godine, na primer, za smirivanje kursa potrošeno je 2,5 milijardi evra. Ekonomisti poručuju da NBS ne bi trebalo da brani kurs po svaku cenu, već da interveniše samo kako bi sprečila velike dnevne promene. Iako Centralna banka prošlog četvrtka prodaje 68,5 miliona evra - evro u petak stiže do 109,2 dinara (prema srednjem kursu NBS).

"Zamislite šta bi bilo da NBS nije intervenisala”, pita se Fabris, procenjujući da je NBS rada da se ne meša previše na tržište. "NBS treba da reaguje, ali samo da spreči velike promene, ne i da zaustavi opadajući trend. Moja je procena da bi dinar u ovoj godini trebalo da izgubi oko deset odsto svoje vrednosti”, ubeđen je Fabris.

Realno, opravdano i nužno sa stanovišta ekonomske politike, s druge strane je pogubno za građane i privredu koji su na kraju prošle godine domaćim dugovali bankama 18 milijardi evra, od čega je 70 odsto duga u devizama.

Da li bi se zbog poznate reakcije građana na svako slabljenje dinara moglo desiti da vlast koja se sprema za izbore pritisne NBS da brani dinar ne samo od prevelikih padova, već od depresijacije uopšte?

"Ne verujem, jer je NBS do sada pokazala da je nezavisna. Ne mogu reći da bi to bio najgori scenario, ali bi bio zaista loš”, smatra Fabris, dok Nikolić poručuje da bi i za građane bilo najbolje da se dinar "ispumpa” pre izbora.

"Onda bismo i kao birači znali na čemu smo, a nova vlast primorana da ne odlaže reforme, što su činile sve pre nje. Slab dinar bio bi jasan signal da se nešto sistemsko mora menjati i to pod hitno”, veruje Nikolić.

Nastavak na B92...