Izvor: B92, 14.Apr.2010, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda nema koristi od kredita
Beograd -- Subvencionisani krediti dobro će doći građanima da završe svoj posao, ali stručnjaci smatraju da domaća privreda neće videti znatniji efekat
Dok je u pojedinim bankama u Beogradu potrebna veza da bi se stiglo na red za beneficirani nenamenski kredit do 300.000 dinara, interesovanje za one druge, potrošačke kredite, je mnogo manje.Mada bankari kažu da će i ovi krediti planuti za neku sedmicu, jer ovakvoj ponudi države malo ko može da odoli.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ekonomisti, međutim, ne veruju da će domaća industrija, pre svih proizvođači robe široke potrošnje, imati veće koristi od ovakve kreditne ponude.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović tvrdi da će subvencionisani potrošački i gotovinski krediti imati kratkoročan pozitivan efekat, jer su uzroci krize na strani ponude, a ne tražnje.
"Problem, dakle, nije o kupovnoj moći naših građana, već u onome što naša industrija (ne)može da ponudi. Drugim rečima, ako se građani i odluče za veće nabavke robe široke potrošnje, osim donekle građevinskog i drugog meterijala, skočiće prodaja uvozne robe, jer mi domaće nemamo dovoljno", objašnjava Đogović.
Dinarski krediti su opasni za robno-novčanu ravnotežu.
Skok kupovne moći, po sistemu spojenih sudova, odmah izaziva pritisak na tražnju, a to ne znači ništa drugo do veći pritisak na uvoz.
Da li zbog toga ili ne tek NBS je već na odluku vlade da otpočne s tim povoljnim zajmovima odlučila da za istu sumu (deset milijardi dinara) poveća izdavanje svojih hartija od vrednosti ne bi li poništila toliki pritisak na robno-novčane tokove.
Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković tvrdi da problem privrede nije u malaksaloj tražnji (kojoj je sada sa ovim zajmovima potrebna injekcija) već u zapostavljenoj industriji koja nije u stanju da ponudi iole kurentnu robu ni za domaće, a kamoli inostrano tržište.
Subvencionisani krediti, prema Stamenkovićevoj proceni, pre će izazvati buđenje inflacije nego podizanje privredne aktivnosti, dok će „deo gotovinskih kredita biti utrošen za turistička putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je ravno uvozu robe”.
On je naglasio da su efekti subvencionisanih kredita za građane na industrijsku proizvodnju i privredni rast „u najmanju ruku neizvesni” jer su, prema informacijama iz banaka, građani za sada gotovo u potpunosti okrenuti gotovinskim, a ne potrošačkim kreditima.
Monetarni efekat keš i potrošačkih kredita, koje je vlada nedavno ponudila građanima, biće oko 30 milijardi dinara. Prema računicama stručnjaka MAT-a, ako bi se ta suma našla na tržištu samo za mesec dana, to bi bio opasan udarac za NBS i njenu novčanu politiku. Takav novčani udar morao bi negde da se oseti – na cenama, uvozu, kursu"
Valja se, međutim, nadati da se sve te pare neće izliti u tako kratkom vremenu i da će građani umeti da ekonomišu s tim parama, pogotovo ako krenu u većoj meri da stare, skupe zajmove zanavljaju novim, jevtinijim, uz godinu počeka i uz plaćanje dospele kamate.
