Izvor: B92, 19.Maj.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda mora da se osloni na nauku
Beograd -- Srpska privreda gubi dosta jer se ne razmišlja o praktičnoj primeni domaće nauke.
Srbija trpi ogromne finansijske gubitke jer se o mogućnostima praktične primene naše nauke malo razmilšlja, upozoravaj ljudi iz nauke i pozivaju ministarstva da međusobno aktivnije sarađuju.
Još polovinom prošlog veka najveća tehnološka sila sveta SAD, postavile su pred svoju nauku tri praktična zadatka: da doprinese razvoju privrede, poboljša zdravlje nacije i ojača >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbranu zemlje .
Kroz usku saradnju sa privredom zadatak nauke je da ubrza rešavanje konkretnih problema I inovira tehnologije. A u Srbiji je već dve decenije potpuno obrnuto, upozorava direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Branislav Simonović.
“Prema podacima Instituta Batut, preko 50 posto vodovoda u Srbiji je sa fizičkohemijski ili bakteriološki nesipravnom vodom”, navodi on.
“U strategiji naučno tehnološkog razvoja nema ni pomena o tome da taj problem koji je gorući za ovu zemlju, ne samo ove godine nego i proteklih godina i narednih godina, nema ni pomena da će se tako nešto raditi ili rešavati”, kaže Simonović.
Sličan primer je i razvoj energetike u Srbiji koja je za narednih 50 godina oslonjena na iskorišćavanje rezervi lignita što zahteva ubrzano razvijanje čistije tehnologije za eksploataciju uglja.
Ni po ovom pitanju međutim,u strategiji naučno tehnološkog razvoja nema plana angažovanja naše nauke. Naučnici smatraju da ministarstva ne sarađuju dovoljno i ne planiraju zajedno što je gubitak za celu zemlju.
“Čudno je da se strategija uradi tako što se uzmu strategije nekoliko stranih zemalja pa se izvrši kompilacija i kažemo: ‘evo, mi imamo strategiju u skladu sa svetskim trendovima’”, ocenjuje Simnović.
“Znači ta strategija je po mom mišljenju napravljena tek da bismo je imali. Ne vidi se šta će ta strategija da donese ovoj zemlji, a planirano je ulaganje vrlo velikih para, možda nekih 800 miliona evra”, podseća on.
Instituta za opštu i fizičku hemiju Beograd, podsećaju i da je pre tri decenije zahvaljujući njihovim inovativnim tehnologijama, zeolit postao najveći izvozni proizvod bivše Jugoslavije.
Uspešno se bave i biotehnologijama i u toku je realizacija nove tehnologije prerade malina i kupina koja bi mogla doneti Srbiji veliku materijalnu dobit, kaže biohemičarka Sanja Ostojić.
“U saradnji sa prehrambenom industrijom mogli bismo postići da se dobijaju novi proizvodi koji su boljeg kvaliteta, kao što su na primer želei ili džemovi koji bi se proizvodili pri niskim temperaturama i na taj način sačuvali svoja biološka svojstva”, objašnjava ona.
Instituta upozoravaju da razvoj nauke mora da bude baziran na strategijama razvoja zdravstva, odbrane, privrednih grana.
Na isti način treba da se planiraju i razvojni programi koji moraju da traju duže i donesu vidljive rezultate. Tako rade u razvijenom svetu, a naučnici podsećaju i da se na ovim prostorima tako radilo pre 25 godina.
