Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2014, 11:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda čuva milione dokumenata na papiru

Sve kompanije u Srbiji koje zaključuju ugovore sa klijentima i poslovnim partnerima potpisuju fakture, otpremnice ili naloge, u obavezi su da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji je na snazi od 1994., iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju, piše u najnovijem Biltenu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

U asocijaciji smatraju da se stiče utisak, iako je za poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 20 godina elektronska komunikacija preuzela primat i usvojeni su zakoni o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, da je Vlada Srbije zaboravila da izmeni Zakon o kulturnim dobrima i tako privredi svake godine nanosi štetu koja se meri milionima evra.

Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje pravna lica da čuvaju dokumentaciju na papiru.

NALED je naveo primer trgovinskih lanaca koji svake godine generišu oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista, pa troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine idu i do 150.000 evra.

Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa.

„Predlog zakona o arhivskoj građi koji je trebalo da zameni Zakon o kulturnim dobrima i ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure i nikada nije vraćen. Tekst zakona je dobar i bilo je predviđeno uvođenje elektronskog arhiva, ali sada sve stoji“, navodi NALED.

„Za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubili smo 1,5 miliona evra koje smo mogli da utrošimo na zapošljavanje 230 novih radnika, isplatu 2.760 prosečnih plata, a pri tom bismo uplatili više od 400.000 evra u budžet Srbije na ime poreza i doprinosa. Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou čitave Srbije“, navodi direktor sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS Goran Rakić.

NALED će insistirati na rešavanju ovog problema i u tom cilju je uvršten u sedmo izdanje Sive knjige birokratskih procedura koju ćemo objaviti tokom decembra.

Pred Ministarstvom kulture, nadležnim za izmenu zastarele odredbe iz Zakona o kulturnim dobrima, NALED je podneo inicijativu za promenu propisa, ali predstavnici ministarstva nisu bili spremni za sastanak.

U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...