Izvor: B92, 23.Jun.2012, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda bankama dužna 20 mlrd. EUR

Novi Sad -- Reč koja se ovih dana često pominje je dug. Nema dana a da se svi ne zapanjimo zbog visine celokupnog javnog duga, a i pojedinačnih slučajeva.

Problem rešavanja starih dugovanja je još jedan koji Vlada u odlasku ostvalja u amanet novoj.

Iako se o javnom dugu najviše govori, to je tek deo ukupnih nenaplaćenih potraživanja koja kolaju finansijskim kanalima.

Računicu o dugovanjima u privredi pokušao je da napravi predsednik Asocijacije malih i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srednjih preduzeća Milan Knežević. Po njegovim nedavnim saznanjima, privrednici bankarima duguju deset milijardi evra za zajmove uzete od banka u Srbiji i još toliko za kros border kredite. Kad se sve to sabere, dolazi se do sume od 22,1 milijarde evra.

Na teškoće u javnom sektoru koje se prelivaju na druge upozorio je proletos i predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. On je kazao da raste broj nenaplativih potraživanja banaka u Srbiji a veliki deo toga odnosi se na javna preduzeća. On je skrenuo pažnju na to da porastu rizičnih kredita doprinosi i sporost pravosuđa kod primene propisa o stečaju i naplati dugova. To se još nije odrazilo na bankarski sektor jer ima visok nivo zaštite.

Kada bismo imali taj novac, lako bismo se razvili – lako je zaključiti. Međutim, priča o srpskim dugovima nije tako jednostvna.

Ekonomski stručnjak Goran Nikolić kaže da se "mogu preduzeća naterati da plate, ali to bi dovelo do teških lomova. Bilo bi kako se ono kaže – operacija uspela, a pacijent umro. Samo više preduzeća koja uspešno posluju može doneti redovnije izmirivanje obaveza".

Ideja o tome da se lanac dugovanja prekine bilo je i ranije. Tako se još krajem prošle godine govorilo o multilateralnoj kompenzaciji koja bi sva dugovanja smanjila. Ali ispostavilo se da najviše duguje sama država i javna i komunalna preduzeća pa se novo rešenje još čeka.

Ekonomista Siniša Ostojić kaže da će Vlada prvo morati da krene od sebe i smanji svoje izdatke. On dodaje da naplatu dugova treba prilagoditi mogućnostima i naglašava da smo "do sada imali ustaljenu praksu: javna preduzeća su svoje teškoće rešavala samo na jedan način, podizanjem cena. To se reflektovalo na inflaciju, a stalni rast doveo je do toga da više ni privreda ni građani ne mogu da izmiruju obaveze na vreme".

"Što je duži period naplate, to su i cene veće. Kod nas je, nažalost, postalo uobičajeno da se rokovi plaćanja ugovraju na dve stotine dana. Takva praksa samo pojačava troškove", kaže on.

Nastavak na B92...