Izvor: Blic, 22.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda Srbije kao ruševina
Privreda Srbije kao ruševina
Glavni problem naše ekonomije je visoko raštimovana privreda koja je nasleđena još iz perioda pre 2000. godine. Činjenica je da je od 2000. dosta toga urađeno, pre svega na konvertibilnosti valute, povećanju deviznih rezervi, i u prvom periodu i kontroli inflacije.
Međutim, pokazalo se da sve to, u uslovima kada nam je privreda 2001. bila na nivou produktivnosti od 40 odsto bruto društvenog proizvoda iz daleke 1989. godine, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krajem 2005. godine na nivou 56 odsto BDP iz 89, nije dovoljno za stvarni razvoj - kaže u razgovoru za 'Blic' prof. dr Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Zašto je došlo do stagnacije u privrednom rastu?
- Još pre 2000. godine pojavili su se novi preduzetnici kao posledica neregulisane privatizacije, u kojoj su oni kupovali društvena preduzeća budzašto. Oni su legalizaciju tako stvorenog kapitala nastavili u novim privatizacijama. Međutim, njihov mentalitet nije industrijski već brokerski. Oni su veštiji u preuzimanju preduzeća nego u njegovom vođenju. Druga grupa preduzeća bila su dobra preduzeća kupljena od strateških partnera, koja nisu mogla da imaju značajne skokove u proizvodnji, jer su već bila dobra. Novi vlasnici su više bili opterećeni kako da vrate visoka ulaganja i cenu koju su platili, nego da se bave novim investicijama. Kod njih je došlo do kontrakcije, pa imate fenomen 'Knjaza Miloša' koji umesto napretka iskazuje gubitke. Dakle, niko nije radio na podizanju aktivnosti. Zašto su izostale, a i dalje izostaju, direktne grinfild investicije?
- U celom periodu od 2000. do danas strane investicije su male. Nalazimo se u situaciji da nas zaobilaze strani investitori, jer im ne odgovaraju ovdašnji uslovi privređivanja - visok stepen korupcije, pravna nesigurnost. To je uobičajeno za sve tranzicione zemlje, s tim što su sve one daleko brže izlazile iz tog perioda i ostvarivale nisku stopu inflacije, a visoku stopu privrednog rasta. Jedino smo mi ostali sa najvišom inflacijom u Evropi, prošle godine 17 odsto, i sa niskom stopom privrednog rasta.
Jačanje dinara Kako objašnjavate sadašnje jačanje dinara?
- Srpska ekonomija je sada u paradoksalnom stanju, imamo visoku inflaciju i nominalnu apresijaciju (porast vrednosti prema evru) kursa dinara. To znači da cene rastu, a domaća valuta raste u odnosu na stranu valutu. To bi trebalo da znači da je domaća privreda konkurentija od strane. To nije tako. Dakle, imamo lažnu stabilnost valute i veliku nestabilnost cena i usluga. Drugi veliki problem je to što se javlja velika potreba za kreditima, a NBS pokušava da smanji tražnju za kreditima time što povećava obavezne rezerve. Te mere su kontraproduktivne. Zar se tim restriktivnim merama ipak ne zauzdava inflacija?
- U situaciji kada imamo jako nizak nivo proizvodnje, restriktivne mere ne daju rezultate. Dometi tih mera su mali. One ne mogu da reše naše probleme već samo da ih ublaže. Zato smo u situaciji da s jedne strane imamo bankarski sektor koji je veoma konkurentan. Profit banaka u prvom kvartalu ove godine bio je za 60 odsto veći nego prosečan kvartalni profit u prošloj godini. Dakle, plakanje banaka da im je teško završilo se rastom njihovog profita. S druge strane, imamo pad profita realnog sektora, koji je jedini pravi motor. Znači, imamo automobil bez motora. Tačnije privreda - naš motor je raštimovan. Auto bez motora može samo da ide nizbrdo. Privredni razvoj Šta sada uraditi? Kako podići privredu?
- Strani kapital nije zainteresovan i to treba da shvatimo, a kapacitet domaćih preduzeća nije takav da oni mogu dramatično da podignu nivo aktivnosti. Imamo one preduzetnike, bogataše, koji nisu spremni da podižu privredu, a problem je što nema novih preduzetnika. Ako ne postoje stranci, ako bogati nemaju potencijale, ko nam ostaje? Ostaje država. Država ima najveći interes da podigne nivo aktivnosti privrede, jer će time obezbediti makroekonomsku stabilnost i veću zaposlenost. Naša država ima u rukama nekoliko sektora koji mogu da povuku kompletnu privredu.
Vlada u svom nacionalnom investicionom planu očito nije prepoznala ni usvojila takve predloge.
- U mom predlogu nema kreveta za bolnice, kompjutera za školstvo. To je potrošnja koja je uobičajena pred izbore. Ja se zalažem za investiranje.
Katarina Preradović
