Izvor: Politika, Fonet, 16.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni dugovi postaju javna briga
Privatne kompanije do kraja ovog meseca treba da vrate deo duga – 1,7 milijardi evra. – Država pomaže u reprogramiranju kako bi sprečila privatne firme da „pokupe” sve dinare sa tržišta i pokupuju devize za vraćanje kredita
Državni zvaničnici Srbije već su obavili prvi krug razgovora sa vodećim svetskim bankama o refinansiranju zajmova koje su srpske privatne kompanije uzele kod tih banaka. „U prvim reakcijama naišli smo na razumevanje tih banaka, pa očekujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da dugovi budu refinansirani", potvrdio je izvor blizak Narodnoj banci Srbije.
Spremnost države da „zalegne" iza dugova privatnih kompanija izazvala je žučne reakcije javnosti i podsećanje da je pre samo nekoliko meseci jedan od zvaničnika vlade rekao da državu „nije briga za privatne dugove". Posle samo nekoliko meseci, ponašanje države potpuno se promenilo.
Da li je samo ekonomska kriza doprinela da se u međuvremenu promeni stav države?
Privrednici okupljeni na jučerašnjem okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera zatražili su da država „finansijskom diplomatijom” izdejstvuje reprogram obaveza preduzeća prema inostranim kreditorima.
Vlada Srbije, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, preduzima mere da bi se privredi olakšalo poslovanje, a najvažnije je, kako je dodao, obezbeđivanje likvidnosti.
– Jedna od mera za poboljšanje likvidnosti preduzeća je refinansiranje kredita – rekao je Dinkić juče na konferenciji koju je organizovala Srpska asocijacija menadžera. On je ukazao da je privatni spoljni dug na kraju prošle godine iznosio 15,4 milijarde evra i da je dva i po puta veći od državnog duga prema inostranstvu. Privatni sektor ove godine, prema njegovim rečima, treba da otplati inostranim kreditorima 5,5 milijardi evra, a samo u prvom kvartalu 1,7 milijardi.
Objašnjavajući zašto se država odjednom umešala u „privatne" dugove, jedan visoki državni zvaničnik krajem prošle nedelje rekao je da je ona primorana tako da se ponaša iz dva razloga. Prvo da bi sprečila vlasnike privatnih kompanija da „pokupe" sve dinare sa tržišta i time izazovu još veću nelikvidnost i, drugo, da tim dinarima pokupuju devize za vraćanje kredita i time izazovu pad deviznih rezervi i nagli rast kursa evra ili dolara (i pad dinara).
– Srbiji ne bi bio potreban ni dolar od MMF-a ako bi se svi privatni inostrani krediti refinansirali – rekao je ministar Dinkić, sa kojim se slažu i ekonomisti.
– Država je prinuđena da pomogne i učini sve napore da se privatni dugovi vrate zbog ugleda države, ali je očito da to nije više problem samo preduzeća koja su se zadužila i kreditora. Zato sad i država ulaže velike napore da se privatni dug refinansira jer preduzeća ne mogu da kupe devize na tržištu, a ako bi mogla bio bi odliv deviza što bi dovelo do rasta kursa. Mnogi su uveravali da to nije briga države. E, sad je došla maca na vratanca – ističe dr Mlađen Kovačević. Analitičar Privredne komore Srbije mr Goran Nikolić kaže da „zbog visokih dugova mnogim preduzećima preti bankrot, a državi Srbiji bez aranžmana sa MMF-om i delimičnog refinansiranja duga privatnog sektora spoljna nelikvidnost slična onoj iz 1982. godine.
Kako pokazuju najnoviji podaci, ukupan spoljni dug Srbije poslednjeg dana januara iznosio je 21,4 milijarde evra (bio je manji za 340 miliona u odnosu na decembar). Preduzeća od toga dugoročno duguju 10,8 milijardi evra, banke 2,3 milijarde, a preostalih 6,6 milijardi je „na leđima” države.
Po Nikolićevoj oceni, bilo bi dobro kada bismo ove godine uspeli da refinansiramo pola kratkoročnog duga i nešto više od polovine dugoročnog koji dospeva 2009. Način na koji se može refinansirati kredit jeste produženje grejs-perioda ili roka otplate. Mada, smatra Nikolić, treba imati u vidu da se mnoge banke žure da naplate svoja potraživanja.
– Preporučuje se i bankama sa većinskim stranim kapitalom da sa matičnim bankama u inostranstvu dogovore mogućnost rivolving kros-border kredita kako se po tom osnovu ne bi ugrozila likvidnost privrede i izbegao dodatni pritisak na kurs dinara – istakao je je juče Vladimir Čupić, prvi čovek Hipo Alpe-Adrija banke u Privrednoj komori Srbije.
B. Dumić
[objavljeno: 17/03/2009]
