Izvor: Blic, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatne penzije veće od državnih
Privatne penzije veće od državnih
Građanima i preduzećima koji nameravaju da uplaćuju u privatne penzijske fondove trenutno na raspolaganju stoje četiri fonda, a očekuje se da dozvole za rad od centralne banke uskoro dobiju još tri.
Ovoliko interesovanje za dobrovoljno penzijsko osiguranje na našem ne baš velikom tržištu u situaciji kada plate i nisu toliko velike da se iz njih može izdvajati za dodatnu penziju, Gordana Matković, saradnik Centra za liberalno-demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << studije, tumači pre svega očekivanjem da će kod nas biti uvedeno i obavezno dodatno osiguranje.
- Mislim da je sada reč o zauzimanju pozicija na tržištu u susret uvođenju drugog stuba, što inače donosi veće poslove od već uvedenog trećeg, odnosno dobrovoljnog osiguranja - kaže Matkovićeva.
Prema njenim rečima, finansijske mogućnosti naših građana za ulazak u ovu vrstu osiguranja nisu velike, pa, kaže, treba očekivati da u ovaj posao uđu pre svega firme u kojima su veće plate.
U kućama koje su već dobile dozvole za rad ('Delta Đenerali', 'Rajfajzen fjučer', 'Garant penzijsko društvo' i DDOR 'Novi Sad') tvrde da je interesovanje i pojedinaca i firmi veliko. Ipak, većinu članova stiču tako što preduzeća svojim zaposlenima uplaćuju za dodatnu penziju. Tako u Fondu 'Delta Đenerali' navode da za 98 odsto njihovih članova doprinose plaćaju poslodavci.
Minimalna suma koja se trenutno može uplatiti je 1.000 dinara, sa izuzetkom 'Rajfajzen fjučera', gde minimalna uplata iznosi 1.200 dinara. Gornja suma nije limitirana, mada dosadašnje iskustvo pokazuje da se većina opredeljuje na sumu do 3.000 dinara, jer je to i gornji iznos na koji se ne plaća porez.
Zainteresovane za ovu vrstu osiguranja svakako najviše zanima koliko su sigurne njihove pare uplaćene fondu i koliku penziju mogu očekivati jednog dana, kada ispune uslove za povlačenje uplaćenih sredstava.
Kada je reč o sigurnosti uloga, Nataša Marjanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom 'Delta Đenerali', kaže da je zakonom obezbeđeno da je imovina Fonda 'Delta Đenerali' odvojena od imovine Društva.
- Na ovaj način Društvo 'Delta Đenerali' može samo da investira sredstva fonda, bez mogućnosti da ih koristi u svrhu finansiranja svog poslovanja ili upotrebi u neku drugu svrhu. Tako čak ni stečaj nad društvom za upravljanje ne utiče na imovinu fonda - kaže Marjanovićeva i navodi da sigurnosti uloga svakako mnogo doprinosi i rigorozna zakonska regulativa o tome gde i kako može da se investira imovina fonda.
Što se mogućih iznosa budućih penzija tiče, u fondovima kažu da takve procene ne smeju da iznose, ali tvrde da će one svakako biti značajno veće od onih koje osiguranici mogu očekivati uplatom iste sume u državni penzijski fond. Jedino po čemu članovi fondova mogu znati za kakav fond su se opredelili i kako se investiraju njihove pare jeste da prate vrednosti investicionih jedinica koje su fondovi dužni da objavljuju svakodnevno. Pare koje se uplaćuju na dan uplate praktično se konvertuju u investicione jedinice. Početnu vrednost investicione jedinice odredila je Narodna banka Srbije i ona iznosi 1.000 dinara, a njena kasnija vrednost menja se dnevno od kretanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju je uložen novac fonda.
Oni koji uvidom u vrednost ovih jedinica ocene da njihove investicione jedinice vrede manje nego kod drugih fondova, mogu svoj novac preneti u neki drugi dobrovoljni penzijski fond.
Radenka Marković
