Izvor: Blic, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizovaće se oko 30 odsto aerodroma
Aerodrom „Nikola Tesla" je ovih dana bio u žiži interesovanja javnosti, ali ne baš zgodnim povodom, nego zbog uvođenja takse za bezbednost od 4,5 evra, uz već standardnu aerodromsku taksu od 16,5 evra. Ipak, glavna tema ovog razgovora sa Bojanom Krištom, generalnim direktorom Aerodroma, bila su pitanja koja bi mogla više da interesuju kako četiri miliona građana koji su se prijavili za akcije javnih preduzeća, tako i one koji su zainteresovani za inicijalnu javnu ponudu, takozvani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << IPO, akcija Aerodroma preko Beogradske berze, koja je najavljena za drugo tromesečje sledeće godine.
Aerodrom je u drugom kvartalu iduće godine trebalo da izađe na Berzu. Da li će taj proces kasniti i hoće li biti privatizovana samo trećina aerodroma o čemu se govori?
- Građanima će, kroz besplatne akcije biti podeljeno 15 odsto vrednosti, 15 odsto će ići kroz IPO i jedan manji procenat ide za zaposlene i bivše zaposlene, tako da će se privatizovati 30-32 odsto Aerodroma.
Mi smo, pak, za to potpuno spremni, a kašnjenje može biti i dobro. S obzirom na to da srpska ekonomija stalno napreduje i da Aerodrom sve bolje posluje, možda će ono doprineti da se dobije bolja cena.
U januaru je najavljen izbor savetnika za inicijalnu javnu ponudu u martu-aprilu, ali ništa od toga još nema?
- To je posao Agencije za privatizaciju. Verujem da će čim se vlada formira početi proces pronalaženja savetnika za privatizaciju Aerodroma.
Da li će bar tender za kargo centar biti raspisan u septembru kao što je najavljeno?
- Trenutno se radi analiza koliko mi zarađujemo od kargo poslova, a u septembru, najkasnije oktobru, trebalo bi da raspišemo tender za kargo operatera, dakle za nekoga ko će bolje od nas da radi taj posao, a ta kompanija će nam dati i instrukcije kako dalje da razvijamo kargo saobraćaj kod nas i da li je potrebno da se ide na povećanje kapaciteta. Naravno, nije ideja da se ide na razvoj samo avio-saobraćaja, već da se na prostoru Aerodroma izgrade kapaciteti koji će opsluživati i drumski i železnički saobraćaj u perspektivi, tako da to bude čvorište gde će sve ozbiljne kompanije imati svoje magacine.
Ima li novih procena vrednosti Aerodroma? Na kraju 2006. bila je 200 miliona evra.
- Prva prava procena će biti kad izađemo na Berzu. Moj lični prioritet, a mislim da je to prioritet i Vlade Srbije, jeste da se što više poveća vrednost Aerodroma, tako da kad izađe na Berzu, akcije vrede mnogo više od nominalne vrednosti.
Pretpostavljam da je taj optimizam zasnovan pre svega na procenama o povećanju broja putnika. Nedavno ste rekli da bi Aerodrom u Beogradu mogao da opsluži i 15 miliona putnika. Nije li to previše optimistično?
- Od tog broja smo danas još daleko, ali to nije nerealno kao što se možda čini. Naravno, za to je potrebno ispuniti određene uslove. No, kad poraste standard naših građana, kad se ukinu vize, kad počne primena sporazuma o slobodnom nebu, kad „Jat" bude privatizovan i dođu lou kost kompanije, avio-saobraćaj će u Srbiji prosto eksplodirati. Očekujem da za nekoliko godina prošlogodišnji broj od dva i po miliona putnika udvostručimo. Do 15 miliona putnika moći ćemo da dođemo tek za petnaestak godina.
Prošle godine Aerodrom je ostvario dobit od sedam-osam miliona evra. Koliko je planirano za ovu godinu?
- Najpre, prošle godine je profit Aerodroma, u stvari, nakon nekih neophodnih finansijskih operacija, utvrđen na pet miliona evra. Plan za 2008. je 10 miliona evra. Ali, s obzirom na to da smo kroz restrukturiranje broj zaposlenih smanjili za oko tri stotine, a da je broj putnika povećan za 10 odsto, očekujem dobit od 15 do 16 miliona evra.
Kako gledate na ideje o izgradnji regionalnih aerodroma u Srbiji? Bilo je ideja da se napravi aerodrom kod Sombora, ljudi iz užičkog regiona imaju velike planove za Ponikve, ali tamo su još zatrpani vojni avioni...
- Mi smo upravo predložili Vladi Srbije da se napravi studija ekonomske opravdanosti revitalizacije aerodroma kod Sjenice, Lađevaca kod Kraljeva, kao i ovih koje ste vi pomenuli. Aerodromi su u svetu po pravilu profitablina preduzeća, mada ima i onih koje subvencioniše država ili lokalna samouprava ako oni doprinose razvoju čitavog kraja. Iz NIP-a smo već tražili sredstva za izradu studije, to bi trebalo da počne na jesen, i očekujem da do proleća iduće godine bude gotova.
Kakav je tu interes Aerodroma „Nikola Tesla"?
- Mi želimo da besplatno ponudimo konsalting u vođenju Aerodroma i da se dokažemo na tom polju. Ako to uspemo, onda možemo da na komercijalnim osnovama investiramo u aerodrome u inostranstvu i da nudimo naše usluge bilo gde u svetu. Mi smo to već i radili, pobedili smo na tenderu za upravljanje aerodromom u Bodrumu. Nažalost, taj tender se zakomplikovao i sad smo na sudu u Turskoj.
Na koje tržište ciljate kad govorite o ovome?
- To su aerodromi u regionu. Smatram da možemo da vodimo, i čak kupimo, aerodrome u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Sloveniji, jer su sve to aerodromi naše veličine ili manji. Šta je preduslov: da se pokažemo kao dobar menadžment, da postignemo dobru cenu na Berzi i onda finansijske institucije da veruju u to što mi radimo i da nas prate u našim poslovnim poduhvatima.
Smanjena samo transferna taksa
Krišto navodi da, iako je podignuta velika buka, ni taksa za bezbednost ni aerodromska taksa nisu smanjene. Smanjena je, kako objašnjava, samo transferna taksa za putnike na proputovanju kroz Beograd, i to sa 16,5 na četiri evra. Odluka mora da sačeka potvrdu nove vlade, a do njene primene treba da prođu još dva meseca jer tako kažu međunarodni propisi.
Investicije 18 miliona evra
Planirano je da se u aerodrom ove godine uloži 18 miliona evra. Najveća pojedinačna investicija, otkup blizu 50 hektara zemljišta za kargo terminal, od sedam miliona evra, već je završena. Pored toga postavljeno je više od 40 monitora na terminalima, 76 klima-uređaja, rekonstruisaće se platforma Aerodroma kao i saobraćajnica ispred terminala, renovirano je 26 toaleta za putnike...
- Očekujem da u septembru od Direktorata za civilni saobraćaj dobijemo saglasnost da avioni mogu da sleću i po najgušćoj magli - kaže Krišto.
.jpg)
