Izvor: Blic, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizaciju u Srbiji stalno prate nejasnoće
Bez tendera do savetnika za JAT
Za privatizacionog savetnika „Jata" stigle su samo dve kandidature „BNP paribasa" i „Rotšilda" - saopštila je juče Agencija za privatizaciju. Umesto očekivanog podatka koliko je novca koja od ove dve kompanije tražila za preuzimanje posla izrade strategije privatizacije „Jata", navodi se nemušta rečenica da će oni izveštaj proslediti Vladi Srbije, a da će onda ova „da donese odluku koja je ponuda najpovoljnija". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ovakva procedura transparentnosti do sada nije viđena. U Agenciji za privatizaciju, njenoj Komisiji za javne nabavke, „pokrivaju" se, naravno, odlukom Vlade.
Neuobičajenost ove procedure ne ogleda se samo u tajenju podatka koliko su kandidati za privatizacionog savetnika „Jata" tražili para već i kako se stiglo do ove liste. U saopštenju Agencije za privatizaciju, odnosno njene Komisije za javne nabavke, priznaje se da nije bilo nikakvog tendera, niti neke druge od standardnih procedura oglašavanja. Poslali su, kažu, pozivna pisma na adrese 24 konsultantske kuće širom sveta da se prijave i to, kažu, isto kao da su raspisali tender. Takav model - da šalju pozivna pisma (valjda će provera da li jesu ili nisu ići po poštanskim žigovim) u potpunosti, navode, u duhu je zakonskog načela obezbeđivanja konkurencije, a opet u skladu sa tom famoznom Vladinom odlukom.
Pri pokušaju „Blica" da ovu stvar juče razgrne, krenula su nemušta objašnjenja da je takav model smislio Zoran Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. U tom svojstvu je postavljen za člana komisije Agencije za privatizaciju za izbor privatizacionog savetnika „Jata". Pet kupaca za rečnu flotu JRB
Tender za „Jugoslovensko rečno brodarstvo" ulazi u finale i to takvo da su na listi kandidovanih kupaca, kako saznaje „Blic", uz „Ist point" Zorana Drakulića i velika brodarska malteška kompanija „Pali Mal", pa rumunski TTS, zatim ruska „Tamoza", prilično velika firma, mada ne iz te branše. Prijavio se, kažu, i kao peti šabački „Intereksport".
Agencija za privatizaciju zvaničnu listu kandidata još nije saopštila, čeka se zasedanje tenderske komisije, koje bi trebalo da usledi prvog radnog dana iduće nedelje. Upućeni izvori kažu da je tendersku dokumentaciju, a što je pred faza za učešće na tenderu, bilo otkupilo još sedam kompanija, te da su tu bili i veliki, odnosno najveći ovdašnji igrači. Povukli su se, kažu, kada su zaključili da Drakulić neće biti jedini rival, odnosno da će na crtu izaći kompanije poput velikog malteškog „Pali Mala." Upućeni kažu da Maltežani već kad su stigli i odlučili da uđu u ovaj posao neće sitničariti na ceni.
JRB ima flotu od 16 brodova i 130 barži. Za podizanje na nivo da bi ušli na listu prva četiri dunavska prevoznika trebalo bi, kažu, da kupac investira najmanje 20 miliona evra. Ovo preduzeće, inače, nema dugova, a godišnji promet im je oko 13 miliona evra, što je prilično skromno u odnosu na mogući potencijal. Analize Evropske unije, naime, kažu da bi u narednim godinama transport roba Dunavom mogao da ima stopu rasta i do svih 40 procenata. Na koliku sumu će glasiti najveća ponuda za preuzimanje gazdovanja nad JRB može samo da se nagađa. Knjigovodstvena vrednost ovog preduzeća je, inače, blizu 40 miliona evra.
