Izvor: Politika, 20.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija – pogrešna i preuranjena (2)
Većinski vlasnik EPS-a, naravno, treba da ostane država, čiji budžet ne sme da se odrekne stabilnog prihoda koji mu može u nedogled priticati
Cena električne energije predstavlja više socijalnu nego tržišnu kategoriju, jer doprinosi nižoj stopi inflacije, ali istovremeno njena cena ne obezbeđuje prostor za ulaganje u nova postrojenja. Zbog toga će se Srbija za nekoliko godina suočiti sa nedostatkom struje, mnogo neprijatnijim od onih sa kojima se u ciklusima susreće. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prodajna cena struje mora da bude bar na reproduktivnom nivou. Da pokriva proizvodne troškove i sadrži najmanje realnu amortizaciju, rekao je profesor dr Davor Savin .
EPS je, po njemu, naše najvrednije javno preduzeće. Međutim, ono ima veliki problem – ima nejasan institucionalni status. Njegova imovina je u državnim rukama, a menadžment ne posluje u skladu sa tržišnim principima, niti se radi o korporaciji kojoj je primarni cilj uvećanje profita. Iz ovoga slede zaključci o osnovnim koracima koje bi valjalo preduzeti da se višegodišnja stagnacija na ovom području prekine. Prvi korak je da se EPS prevede u korporaciju koja će poslovati po tržišnim načelima. To podrazumeva i privatizaciju, ali u postojećim okolnostima to bi bilo pogrešno i svakako preuranjeno.
Zato bi EPS prethodno trebalo dokapitalizovati i njegovu sadašnju vrednost dodatnim ulaganjem podići što je moguće više. Reč je o izrazito asimetričnom efektu – nekoliko desetina miliona evra podiže tržišnu vrednost preduzeća za nekoliko stotina miliona. Razume se, Savin misli na realnu cenu dobijenu na tenderskoj bazi, a ne na kombinatoriku sličnu NIS-u i gasnom aranžmanu.
Ima li nekog međupoteza?
– Ima. EPS valja „dokapitalizovati” i u pogledu efikasnosti poslovanja, reduciranja troškova, smanjenja broja zaposlenih, poboljšanja organizacije i osavremenjavanja menadžmenta. Odgovarajućim promenama njegova vrednost bi se, uz osnovnu ekonomsku dokapitalizaciju, povećala i u tenderskoj prodaji bi se nesumnjivo mogla dobiti viša cena od one koja bi se namakla sada, za jednu loše organizovanu korporaciju čiji se proizvod ne prodaje po tržišnoj, već po socijalnoj ceni – kaže Savin.
Na pitanje da li je menadžment najvažniji od svega, naš sagovornik odgovara da je dobar menadžment od velikog značaja, ali ništa manje važan nije ni dobar nadzorni organ.
– To je, inače, velika boljka našeg sistema – ukazuje Savin. – Odgovornost i nadležnost organa koji nadzire poslovanje, finansijske rezultate i poštovanje zakonske regulative. Ne treba ništa novo izmišljati. Možemo preuzeti gotova i proverena rešenja koja se primenjuju u EU. Ali, sve dok zadržimo nepotizam, prijateljsko i familijarno „gledanje kroz prste” nije izvodljivo, niti je opravdano, očekivati poboljšanje stanja. Pošteni i stručni nadzorni organ je od značaja za optimizaciju poslovnih rezultata javnih preduzeća u Srbiji. Pored njih, ključna uloga pripada revizorskom organu, odnosno računskom sudstvu.
Zbog toga, po njemu, neizbežnu dokapitalizaciju treba da izvede država. Recimo uz pomoć investicionih kredita čija će vrednost davati odgovarajući profit koji se tom operacijom stavlja u izgled. Većinski vlasnik, naravno, treba da ostane država. Zašto da se budžet odrekne stabilnog prihoda koji mu može u nedogled priticati?
Ukoliko bi vlasnici bili stranci, oni ne bi sledili interese koji se oblikuju na našoj političkoj sceni. Time bi proizvodnom i distributivnom sistemu bio dodat elemenat operativne stabilnosti gde bi dominantan interes bio sticanje profita i dugoročno uspešno poslovanje.
Slobodan Kostić
(Sutra: Država na visokom naponu odgovornosti)
-----------------------------------------------
Cena struje
Cena struje, po Davoru Savinu, ne sme ostati socijalna kategorija. Ako je objektivna cena kilovat-sata X dinara, a on se prodaje po XY dinara, ta razlika, čak ako i ne bi stvarala gubitak, u suštini predstavlja potencijalno smanjeni iznos koji bi mogao biti upućen u izgradnju novog kapaciteta za proizvodnju elektroenergije čija će nam ponuda za pet do deset godina nedostajati.
– Ukoliko je cena struje objektivna, tj. reproduktivna, onda je bezrazložna rasprava o tome da li je „preskupa”. Šta znači ocena da je neki dijamant „preskup”? Ja ga naprosto neću kupiti. Nemam pare. Ako su nam struja, stanovanje, komunalije „preskupe”, reduciraćete ili u celosti napustiti tu potrošnju i prilagoditi se onome što naš dohodak dopušta. Ne štiti se socijalni mir jeftinom energijom. Osim toga, koliko je uopšte naša potrošnja električne energije optimalna? Koliko se još može uštedeti, smanjiti rasipanje, zaustaviti luksuz novogodišnjih jelki u avgustu?
[objavljeno: 21/09/2009]
.jpg)
