Izvor: B92, 31.Maj.2010, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak na poreske rajeve
Brisel -- Broj evropskih kompanija koje su registrovale svoje novo sedište u nekim od poreskih rajeva naglo je porastao, u doba ekonomske krize.
Najbolji primer za to je Češka, gde sz pod pritiskom štednje i poreza vlasnici tamošnjih kompanija utočište masovno potražili u inostranstvu.
Tokom 2009. broj čeških kompanija koje su svoja sedišta prenele u druge evropske države porastao je za 24 odsto, 2.153 kompanije (od 11.143) preselile su svoja sedišta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Najviše ih je prešlo u Holandiju (1.077) a zatim u Luksemburg i na Kipar (ukupno 567). Ova pojava uzela je maha u drugoj polovini prošle godine, dok su u prvoj polovini 2009. godine svega 154 češke kompanije promenile adresu.
Zbog relativno niskih poreza na kapitalnu dobit, Holandija, Kipar, Luksemburg, ali i Belgija, Austrija i londonski Siti (finansijska četvrt Londona) smatraju se svojevrsnim poreskim rajevima unutar Evropske unije. Od evropskih država izvan EU ovu reputaciju imaju Švajcarska, Lihtenštajn, Andora, San Marino i Kneževina Monako.
Od niskih poreza u Luksemburgu, na primer, profitiraju ne samo kompanije koje su tamo registrovane, nego i građani susednih država uz granicu, ali i oni koji ne žive baš u pograničnom pojasu. Uobičajeno je da neko ko živi u Briselu, Nansiju, Mecu ili Sarbrikenu „potegne” put do Luksemburga da bi kupio zalihe cigareta ili alkoholna pića za neku porodičnu proslavu, jer su ovi proizvodi jeftiniji do 25 odsto.
Promet ljudi i robe u EU je slobodan i to je zagarantovano pravo za sve građane, pa se ovaj vid trgovine ne smatra prekršajem. Pre povratku iz Luksemburga gosti iz Belgije, Francuske i Nemačke iskoristiće priliku da do vrha napune rezervoare svojih automobila, jer je i benzin jeftiniji nego kod kuće.
Iako su sve države EU slobodne da same odlučuju o visini poreza, sve je veći pritisak država, kao što su Nemačka i Francuska, na evropske poreske rajeve. Prošlogodišnja uporna nastojanja Nemaca da disciplinuju poresku politiku Luksemburga, dovela su do veoma teških reči kojima su luksemburški političari poredili tadašnjeg ministra finansija Pera Štajnbruka s nacistima.
Međutim, Brisel nije pokazao velike ambicije da promeni finansijski sistem i izjednači poreske stope na nivou EU. Zbog toga kritičari finansijske politike Brisela nazivaju važeću poresku politiku EU „šizofrenom”.
Nedavno je delegacija Evropske unije u SAD oštro protestovala kod predsednika Baraka Obame zbog predloga vašingtonske administracije da se onemogući inostranim kompanijama koje posluju u SAD da preko svojih ćerki firmi koje su registrovane u „poreskim rajevima” izbegnu neke američke poreze, što je dosad bio slučaj.
Delegacija EU nazvala je ovaj predlog diskriminatorskim i izrazila zabrinutost da bi njegovim usvajanjem bili prekršeni međunarodni trgovinski sporazumi.
