Izvor: B92, 26.Avg.2011, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodna bogatstva ostaju državna
Beograd -- Novi zakon o javnoj svojini omogućiće pokrajini, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i ustanovama, da steknu vlasništvo nad imovinom koju trenutno koriste.
Njom će raspolagati, samostalno upravljati i polagati je kao zalog pri zaduživanju, bez pitanja države.
Ali, kako smatra Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta i rektor Univerziteta Union, nacrtom zakona o javnoj svojini, koji je od pre nekoliko dana na javnoj raspravi, republika će, ipak, zadržati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vlasništvo nad prirodnim bogatstvima.
Ona će gazdovati dobrima od opšteg interesa, kao što su poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vojno zemljište i vojni objekti, zaštićena kulturna dobra. U njenoj imovinskoj karti knjižiće se i dobra u opštoj upotrebi, kao što su putevi, pruge, mostovi, tuneli, granični prelazi. Dotle će ulice, trgovi i javni parkovi, pripasti lokalnim samoupravama.
Stefanović skreće pažnju da postupak promene prava svojine može da bude problematičan. Nacrtom zakona je prebačen na katastar nepokretnosti, ali je nevolja što sve nepokretnosti nisu uknjižene. S druge strane, zakonodavac je ostavio samo godinu dana rok za upis u taj katastar. U suprotnom, republika se knjiži kao vlasnik. Zato Stefanović predlaže da se formira posebno telo koje bi se bavilo nepokretnostima koje su građene bez dozvola i sa neurednom dokumentacijom.
Novi propis će ukinuti zakon o Sredstvima u svojini republike, iz vremena Miloševića, kreiranog sa zadatkom da se lokalne samouprave stave pod kontrolu, na ekonomski i svaki drugi način, kaže Stefanović i dodaje da šume koje su, na primer, potrebne za funkcionisanje „Šuma Vojvodine” pripadaće pokrajini, ali će autoputevi i pruge ostati u republičkoj svojini.
Povodom insistiranja Vojvođana da veliki sistemi, poput Telekoma, Železnice, autoputa, elektromreže ili poljoprivrednog zemljišta, budu u vlasništvu pokrajine, Stefanović kaže da "Vojvodina stiče svojinu nad svim dobrima koja su joj njime poverena na staranje i upravljanje. Pošto joj nisu povereni autoput ili železnica, znači ne stiče svojinu nad njima".
Kada je reč o javnim preduzećima, ona će imati vlasništvo nad onim što je uloženo u njih, a isto tako lokalne samouprave i pokrajina će biti vlasnici dobara koja se nalaze kod njihovih javnih preduzeća.
Mnoge mreže, kao što su naftovod, gasovod, telekomunikaciona ili vodovodna mreža, nalaze se kod javnih preduzeća, ali neće postati svojina tog javnog preduzeća. Prema nacrtu zakona, na mrežama se zadržava svojina onoga ko je ulagao, to jest republika, pokrajina ili grad.
"Mreže su interesantne zato što imaju poseban značaj, jer su one neka vrsta monopola. Onaj ko ima mrežu ima mogućnost da pruža uslugu i određuje uslove. Sporno je pitanje da li one treba da ostanu u javnoj svojini, to jest da budu vlasništvo republike, pokrajine i lokalne samouprave ili mogu da budu i privatizovane. Upravo oko tog pitanja koalicioni partneri nisu postigli saglasnost za prethodni nacrt zakona", ističe naš sagovornik.
Novi zakon o javnoj svojini dozvoljava da na mrežama postoji privatna svojina, ali samo tamo gde je ona privatna u momentu stupanja zakona na snagu. To jest, tamo gde je država prodala preduzeća, odnosno kapital, kao što je slučaj NIS-a, pa je tako i naftovod privatizovan. Nove privatizacije mreža, pak, ovaj zakon ne dozvoljava.
