Izvor: B92, 15.Avg.2011, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prima li se "tim bilding" u Srbiji?
Beograd -- U "novoj eri" zaposleni se oblače po "dres kodu", komuniciraju mejlom i unutar "ofisa", a slobodno vreme - ne tako retko - troše na "tim bildinge".
Vreme u kojem su radnici (samo)upravljali preduzećima, živeli lagodno i pored kredita, šefa oslovljavali sa "ti", doručkovali za radnim stolom, a uz sve to stizali i da troše slobodne dane po odmaralištima na Jadranu, danas se može videti samo u domaćim filmovima.
Menadžeri evropskog kalibra rekli bi da su ovakva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslovna politika i rečnik pun termina kao što su revizije, evaluacije, projekcije, prezentacije... neminovnost i u našoj zemlji.
Truli pakt s poslodavcima
Kompanije koje posluju na Zapadu daleko su od nas u razvoju. Tamo već decenijama vlada klima u kojoj nikome ne pada na pamet da vam zakine na plati ili ne uplati doprinose. Za razliku od takvih zemalja, kod nas država ima truli pakt s poslodavcima, pa se ovakve stvari tolerišu, naročito onima koji imaju zajedničke interese sa državom, odnosno nekom partijom. A oni koji tvrde da država nije ta koja bi trebalo da štiti radnike, u najmanju ruku su bezobrazni i bezobzirni, jer je to svuda praksa. Države se razlikuju samo po uspešnosti da to ostvare, ocenjuje sociolog Marinković.
Prosečan srpski radnik bi, s druge strane, ove manire pripisao pomodarstvu. Svoju tezu dokazao bi time što se, i pored krutih pravila, ne možemo pohvaliti dobrim učinkom. Raste samo nezadovoljstvo.
„Još malo pa će početi da nam stavljaju i lanac oko noge", crnohumorno konstatuje Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije.
„Ipak, sindikatima se radnici zbog takvih stvari ne žale. Oni ćute, ne iz razloga što nemaju zamerke, već iz straha da će izgubiti posao. Zbog takve opšte klime u stanju su da istrpe mnogo toga i da podnose razne torture", kaže on.
Ipak, organizacija posla mora da postoji, rekli bi i ekonomisti i sociolozi. Samo je pitanje mere.
„Teško je da uopšte i govorimo o "dres kodu" u situaciji kada moramo da počnemo da sređujemo stvari od samog početka. U vreme kada su plate niske a standard loš, nemamo ni pravo da zahtevamo određenu poslovnu profesionalnost poput oblačenja ili nekih poslovnih manira", ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Prema rečima pomoćnice ministra rada, da bismo se uhvatili u koštac sa Zapadom neophodno je štošta da nadoknadimo. Umesto toga, i dalje se hranimo zabludama.
„Varamo se kada tvrdimo da su naši radnici kvalifikovani. Zapravo, mi uopšte nemamo razvijenu instituciju rada jer smo se za sve ovo vreme borili samo da ostanemo na poslu, a ne i da radimo. U poslednjih 15 godina nije se ulagalo ni u obrazovanje zaposlenih ni u tehnologiju. Mašine su stare po 30 godina, a najlošija situacija je u tekstilnoj i građevinskoj industriji. Te posledice i dalje osećamo", ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić.
Upravo se zato među radništvom mogu čuti pitanja koliko su, zapravo, u našim okolnostima primenjivi recepti koji su već ovladali Zapadom. I koliko je uopšte poželjno insistirati na njima.
„I Srbija, poput drugih koji su prošli kroz tranziciju, ima sklonost da prepisuje zakone koji su se pokazali kao dobra rešenja na Zapadu. Ali zanemarujemo činjenicu da su to dobra rešenja za zemlje koje su razvijene i socijalno pravedne. Mi još nemamo ni moralne, ni ljudske, ni političke, ni stručne kapacitete za njihovu primenu, pa većina takvih propisa ostaje mrtvo slovo na papiru", priča Darko Marinković, sociolog sa Univerziteta "Megatrend".
Prema oceni ovog sociologa, korporativna kultura je svuda preovladala, a ljudski resursi se u svim razvijenim društvima tretiraju kao pokretačka snaga i preduzeća i društva.
„Gotovo da postoji matematička srazmera između nivoa ulaganja u ljudske resurse i razvoja kompanije. I to se ne odnosi samo na ulaganje u obrazovanje, znanja i veštine, već na stvaranje dobrih uslova rada i pozitivnu međuljudsku atmosferu", objašnjava Marinković.
„Sve se više ulaže u stvaranje uslova za pozitivnu utakmicu u kojoj vladaju fer pravila. One kompanije koje su u tome manje uspešne plaćaju ceh na samom tržištu", navodi on.
Sprečiti ucene i mobing
Kako kaže Marinković, i radna i tehnološka disciplina se uče, pa nisu svi modeli primenjivi podjednako u različitim kulturama. U razvijenim ekonomijama se već traga za nekim optimalnijim poslovnim pravilima koja postaju sve humanija.
„Na Zapadu se napušta takozvani tejlorovski, odnosno čvrst model discipline. Da bismo uhvatili priključak za njim, prethodno se mora stati na put neljudskom ponašanju koje radnike vodi u ropstvo. Jer, kako bi se drugačije, ako ne ropstvom, mogao nazvati odnos u kojem preovlađuju strahovi, ucene, mobing...", dodaje Marinković.
