Izvor: Preduzetnik.rs, 30.Jun.2015, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priliv stranog novca i raspolaganje deviznim prilivom
Privredno društvo može primiti novac u stranoj valuti na račun u banci po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i određenih, tačno propisanih, poslova u domaćem prometu za koje je dozvoljena naplata u stranoj valuti.
Najčeši posao po osnovu koga se naplata vrši u devizama je izvoz robe i usluga. Devizni platni promet sa inostranstvom je slobodan, dok se u zemlji platni promet dominantno obavlja u dinarima. U zemlji se plaćanje u stranoj valuti može izvršiti samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Preduzetnik.rs << za tačno propisane transakcije, definisane Zakonom o deviznom poslovanju, kao što su plaćanja vezana za kupoprodaju nepokretnosti i isplata dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu.
Namera države je da se većina platnog prometa obavlja bezgotovinski, pa je mogućnost naplate u gotovom (efektivnom) stranom novcu vrlo mala. Zakonom o deviznom poslovanju i Odlukom NBS definisano je samo par slučajeva u kojima je dozvoljena naplata u gotovom stranom novcu i ona je uglavnom vezana za međunarodni transport robe i putnika.
Dakle, da bi primilo devizni priliv, preduzeće treba da ima otvoren devizni račun u poslovnoj banci.
Ovo praktično znači da pravno lice ili preduzetnik koji je rezident Republike Srbije ne može po osnovu izvoza robe i usluga (osim izuzetaka iz Odluke o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati koji se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu) primiti gotov novac od ino-kupca, već uplatu može primiti isključivo na račun u banci (bezgotovinski).
Transakcija međunarodnog plaćanja obavlja se posredstvom banke kupca i banke prodavca. Kupac daje svojoj banci nalog da doznači sredstva prodavcu. Banka prodavca prima nalog od korespodentske banke i svog klijenta obaveštava da su mu doznačena sredstva. Tom prilikom banka prodavcu šalje Obaveštenje o deviznom prilivu. Prodavac pre prijema sredstava na devizni račun treba da popuni ovo Obaveštenje i da ga overeno dostavi svojoj banci. Tek nakon toga, prodavac može raspolagati deviznim sredstvima na svom deviznom računu.
Raspolaganje sredstvima propisano je Zakonom o deviznom poslovanju i podzakonskim aktima. Privredni subjekat može odlučiti da sredstva ostavi na deviznom računu kako bi ih u budućnosti koristio za plaćanja u devizama (na primer uvoz robe i usluga, isplate dnevnica za službena putovanja u inostranstvo svojim radnicima, kupoprodaja nepokretnosti u državi i slično). Zakonom o deviznom poslovanju tačno su propisani slučajevi u kojima se plaćanje u okviru domaćeg prometa može vršiti u stranoj valuti. Ukoliko želi da sredstva koristi za druge namene, za koje nije dozvoljeno plaćanje u stranoj valuti u okviru domaćeg prometa, privredno društvo će dati nalog svojoj banci za konverziju strane valute u dinare. Nakon što mu konvertovana sredstva budu raspoloživa na tekućem dinarskom računu, preduzeće ih može koristiti za sva druga plaćanja, dozvoljena zakonskim okvirom Republike Srbije.
.jpg)
