Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijavljeno se prodaje
Priprema se prodaja nacionalizovanih vila u Mataruškoj Banji, ali i hotela "Prag" u Beogradu
Nada Bunjak, jedan od naslednika vile "Bunjak", bila je veoma razočarana kad je otvorila novine i ugledala prospekt Agencije za privatizaciju gde je objavljena prodaja njene dedovine. Isto osećanje deli i Margita Miletić, jedan od naslednika vile "Tomović" u Mataruškoj Banji.
Osim ove dve naslednice, na ove vile pretenduju i neki strani državljani. Pojedini od njih bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << želeli da, nakon povraćaja imovine, investiraju u te lepe kuće.
Naslednik hotela "Prag" u Beogradu Dimitrije Kostić takođe je pročitao u novinama prospekt da se priprema prodaja ovog hotela površine od 2.744 kvadrata. On pretpostavlja da će hotel biti prodat poznatom kupcu i to po dosta nižoj ceni nego što je njegova prava vrednost.
Naslednici vila "Bunjak" i "Tomović" u Mataruškoj Banji podneli su Republičkoj direkciji za imovinu zahtev za evidentiranje oduzete dedovine nakon Drugog svetskog rata. Nekako u isto vreme Agencija za privatizaciju je objavila prospekt za prodaju ovih nacionalizovanih vila koje se nalaze u sastavu društvenog preduzeća Mataruška i Bogutovačka banja, prirodno lečilište i odmaralište.
Prijavljivanje oduzete imovine i prospekt za prodaju obavljeni su u isto vreme, nekoliko dana pre isteka roka za prijavljivanje oduzete imovine.
Ne znamo da li ova podudarnost ima mnogo veze sa slučajem, sem što može da navede na pitanje: Šta se događa između sad važećeg Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i drugog, koji tek treba da bude usvojen, a reč je o Zakonu o povraćaju oduzete imovine?
Kupuju bez vlasnika
Mnogi naslednici koji potražuju svoju dedovinu, poput Nade Bunjak i Margite Miletić, strahuju da će njihova imovina biti privatizovana, budući da se uveliko priprema prodaja ovih nacionalizovanih vila u Mataruškoj Banji, kao i hotela "Prag" u Beogradu, koji ima jedinog pravnog naslednika Dimitrija Kostića.
Rade Šević, iz Agencije za privatizaciju, kaže da se privatizacija obavlja već pet godina, iako nije donet Zakon o restituciji. E, sad da li je to u redu ili ne, to je pitanje za Ministarstvo privrede koje određuje politiku i strategiju privatizacije. "Mi smo operativni organ koji sprovodi Zakon o privatizaciji koji je izglasan u skupštini", komentariše on.
"Dakle, to nije priča od juče. Imamo jasnu komunikaciju sa Mrežom za restituciju i Ligom za zaštitu nacionalizovane imovine. Svim kupcima gde postoje stari vlasnici koji polažu pravo na imovinu, to im predočavamo. Upoznamo kupca da postoji nekoliko vlasnika i da svi oni imaju pravo na imovinu koja im je nacionalizovana, ali da još nije donet Zakon o restituciji. Mnogi kupci pristaju na tu soluciju i kupuju nekretnine bez znanja vlasnika. Ali, to opet zavisi od slučaja do slučaja", objašnjava Šević.
Zakon o privatizaciji je to pitanje regulisao na taj način što je formirao Fond za restituciju u koji se sliva novac od privatizacije, tako da će u određenim slučajevima stari vlasnici, odnosno njihovi naslednici biti obeštećeni.
Vraćanje u naturi
Međutim, pojedini naslednici ne žele obeštećenje u novcu. Oni traže oduzetu imovinu u naturi, kao Nada Bunjak, Margita Miletić i Kosta Dimitrijević.
Njima nije jasno čemu onda Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, ako se njihova dedovina prodaje, što je jasan signal da im se neće vratiti u naturi, ubeđeni su oni.
"Zakon o evidentiranju imovine ne štiti naslednike", kategorična je Nada Bunjak. Kako kaže, obratiće se i Savetu Evrope i upoznati ga da se krši osnovno pravo na posedovanje privatne imovine u Srbiji, koja može da se vrati u naturi. Ova ogorčena naslednica sumnja da država želi da ih obešteti bez nekih većih troškova.
"Osnovano sumnjam da država igra ružnu igru sa naslednicima. Traži sve moguće načine da im ne vrati imovinu u naturi, kao što je moj slučaj. Verovatno traga za nekim povoljnijim rešenjem, koji neće biti veliki trošak za nju. Ovaj Zakon o prijavljivanju i evidentiranju imovine i nije ništa drugo do kupovina vremena", kaže ona.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić komentariše da objavljivanje prospekta za prodaju vila u Mataruškoj Banji i hotela "Prag" u Beogradu nije ništa drugo nego pokušaj rastakanja imovine koja je već prijavljena. Postoje i drugi nagoveštaji prodaje poslovnog prostora nakon prijavljivanja i evidentiranja imovine, poput onog na Obilićevom vencu u Beogradu veličine od 400 kvadrata.
"Bilo kakvo sticanje takve svojine bez saglasnosti vlasnika, a naročito kada su se vlasnici identifikovali, nije savesno sticanje svojine. Ukoliko vlada bude odugovlačila sa donošenjem predloga zakona o restituciji, Mreža će po hitnom postupku tražiti da se donese zakon o zabrani prometa evidentirane imovine", naglašava Antić.
Pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu Milica Đorđević kaže da se podaci iz prijava za evidentiranje oduzete imovine ubacuju u elektronsku bazu podataka radi procene njihove vrednosti. Na osnovu ovog registra nacionalizovane imovine sačiniće se pravni okvir Zakona o restituciji.
Međutim, Mile Antić upozorava da nije moguće izvršiti procenu oduzete nepokretne imovine dok ona ne bude vraćena starim vlasnicima i dok je oni ne ubace u promet, odnosno na tržište.
Nada Kovačević
[objavljeno: 14.07.2006.]
