Izvor: B92, 17.Okt.2011, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijave zbog Vršačkih vinograda
Vršac -- Novo rukovodstvo Vršačkih vinograda najavilo je krivične prijave protiv bivših vlasnika, kompanije Rodić, koju sumnjiče da su prikazivali fiktivnu dobit.
Tom fiktivnom dobiti su navodno bivši vlasnici i direktori pteretili imovinu Vršačkih vinograda stvarajući kompaniji obavezu od šest miliona evra.
Novi vlasnici su se na ovaj korak odlučili posle suočavanja sa gubitkom iz prošle godine koji premašuje 10 miliona dinara i planom prodaje koji je u prva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri meseca realizovan sa svega 75 odsto, posle čega je preduzeće bilo prinuđeno ne samo da promeni kompletnu komercijalnu politiku nego i da ispita poslovanje posebno sa sistemom firmi bivšeg vlasnika, kompanije Rodić.
Iako je Agencija za privatizaciju, još 2005. godine, upozorila poslovodstvo Vršačkih vinograda da je nezakonita odluka kojom su uz završni račun prikazali procenu vrednosti kapitala od šest miliona evra, a u istom iznosu, koji nije unet u bilans stanja, odredili su i nepostojeću dobit i doneli odluku da je raspodele samo zaposlenim akcionarima, ipak je to ušlo u dokumentaciju.
Procenu je uradio Institut za ekonomska istraživanja iz Beograda, odnosno njegov direktor Zoran Đerković, koji je sa vršačkom firmom sklopio ugovor o izradi poslovnog rešenja
Tako je i nepostojeća dobit, koja nije proistekla iz prihoda firme, nego iz obračuna osnovnih sredstava, stvorila Vinogradima obavezu da isplate savetnika ali i da u roku od 90 dana zaposlenima isplati dobit iako sredstava za to nije bilo. Sve to, dešava se u vreme kada je raspisan prvi tender, na koji se, naravno, niko nije javio.
"Već u avgustu 2005. ta nepostojeća dobit preneta je kao nenovčani kapital u osnivanje novog društva, Vršačko vino. U međuvremenu, na drugom tenderu, Vršački vinogradi prodati su za 5,8 miliona evra konzorcijumu na čijem je čelu Zoran Ćopić, inače sada uhapšen kao član Šarićeve ekipe. U konzorcijumu su bili i ostali članovi te grupe, poput Pavla Bašića, Antuna Stanaja ali i kompanija iz sistema Rodić MB, koje su imale većinski udeo. Ta privatizacija, poput i ostalih u kojima su učestvovali ljudi iz tog establišmenta, bila raskinuta, 2009. godine, jer vlasnici nisu ispunili ni prvi deo od ugovorenih 11,7 miliona evra. Pravi je presedan to da je na mestu direktora kada je firma vraćena u državno vlasništvo, ostao čovek koga je postavio Rodić", kaže za Tatjana Hadži Lazarević, sadašnji privremeni zastupnik kapitala u Vršačkim vinogradima koja je i pokrenula točak preispitivanja poslovanja iz prethodnog perioda.
Priča se tu ne završava. Firmu Vršačko vino, pre raskida ugovora sa Rodićem, kupila je jedna od njegovih firmi, novosadski Livingston, i rešila da otkupi po znatno nižoj ceni udele radnika koji su kao nenovčani kapital bili uneti. Spekuliše se da je Rodićev konsultant u tom, ali i ostalim poslovima, bio je nekadašnji visoki funkcioner Radoman Božović.
Rodićeva firma je tako postala isključivi vlasnik Vršačkih vina, a svi radnici, overenom izjavom kod suda, odrekli su se bilo kakvih potraživanja prema Vršačkim vinogradima. Međutim, posle toga, Vršačko vino zaključuje ugovor sa direktorom Vršačkih vinograda, bez odluke Upravnog odbora ili Skupštine, prema kome se obavezuje na isplatu oko šest miliona evra navodne dobiti.
"Sem toga, Vršački vinogradi podigli su kredit od 100 miliona dinara kojim su finansirali Rodićeve firme, a sami mesečno osim anuiteta, plaćali kamatu od dva miliona. Takođe, bez odluke organa, ispod realne cene prodate su veće količine visoko kvalitetnih vina, kao rinfuz, a procenjena šteta je pola miliona evra. Iako izveštaj o poslovanju u vreme i posle raskida ugovora o privatizaciji još nije završen, sadašnja procena je da su bivši vlasnici i ekipa koja je ostala posle njih, oštetila firmu za oko 2,4 miliona evra, ne računajući u taj iznos obavezu za isplatu dobiti", kaže za Petar Talbić, predsednik sadašnjeg Nadzornog odbora u Vršačkim vinogradima.
