Izvor: B92, 23.Jun.2009, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvata li MMF veći deficit?
Beograd -- Ekonomisti ne veruju da će MMF pristati na plan Vlade Srbije o povećanju budžetskog deficita i smanjenje državne administracije.
Ključno pitanje ovog leta će, čini se, biti to sa kakvim će planom Vlada dočekati stručnjake MMF koji dolaze u avgustu. Na preporuku stalnog predstavnika te finansijske institucije u Srbiji Bogdana Lisovolika da se poveća PDV ili smanje plate u državnom sektoru, ministar ekonomije Mlađan Dinkić odgovorio je da to ne dolazi u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obzir.
Planirano je, poručio je Dinkić, povećanje budžetskog deficita i smanjenje državne administracije. Ekonomisti međutim ne veruju da će MMF na taj plan pristati, te da će Vlada morati da pribegne nekoj od nepopularnih mera.
Vlada Srbije ne bi trebalo da čeka avgust kako bi sa MMF-om pregovarala o novim merama za smanjenje budžetskog deficita, već bi trebalo hitno da počne da ih sprovodi.
Predstavnik te institucije u Srbiji, Bogdan Lisovik, podseća i da je u aranžmanu već predviđena mogućnost povećanja PDV-a ili smanjenje plata u javnom sektoru. Međutim, ministar ekonomije poručuje da Vladi ne pada na pamet da pribegne bilo kojoj od te dve opcije i najavljuje krizni manevar, a to je povećanje deficita.
Jedan od članova ekonomskog saveta premijera Milojko Arsić ne veruje međutim da će MMF na takav manevar pristati, te smatra da će neka od nepopularnih mera biti neophodna.
"Treba imati u vidu da postoji mogućnost promene samog aranžmana, ali je ta promena uslovljena od strane MMF preduzimanjem nekih čvrstih mera koje bi obezbedile da se postepeno postavlja održivost fiskalne politike u Srbiji u narednim godinama, da prihodi rastu brže nego rashodi i da se deficit sa početkom oporavka privrede relativno brzo smanji", kaže Arsić.
Jurij Bajec, takođe član ekonomskog saveta premijera, slaže se ipak sa ministrom Dinkićem da je proširenje budžetskog deficita najrealnije rešenje. Druga rešenja, iako možda ekonomski opravdana, nisu socijalno i politički realna. Plate u javnom sektoru i penzije su već zamrznute, a poznato je da sve prihode inflacija "jede", tj. penzije i plate se realno smanjuju.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić upozorava međutim da bi povećanje deficita moglo da ugrozi stabilnost.
„Suština problema je kako deficit sa jedne strane smanjiti, a da se ne ugrozi stabilnost. Mislim da bi bilo nepovoljno da ulazimo u proces povećanja poreskog tereta dalje, ali ako ne učinimo prethodno racionalizacije koje je potrebno učiniti, onda ćemo biti prinuđeni da ulazimo u veći deficit što će značiti dalje zaduživanje države, što će opet biti dalje prebacivanje tereta na buduće generacije", rekao je Savić.
Nebojša Savić se ponovo vraća na jedino dugoročno održivo rešenje a to je smanjenje javne potrošnje, kroz smanjenje plata i penzija. On ne veruje da bi mera racionalizacije državne administracije, kroz smanjenje broja zaposlenih, mogla da se sprovede dovoljno brzo.
„Mi dobijamo različite informacije o tome koliko ima zaposlenih. Neka se jedanput sedne i podvuče crta, neka se to sameri sa stanjem u drugim državama da vidimo gde se nalazimo. Mi i kad govorimo o tome koliki su javni rashodi, imamo stalno različite cifre, hajde da utvrdimo koliko je to i razgovaramo, ali nema dileme – mi imamo najveće javne rashode i najveće poresko opterećenje privrede u regionu”, kaže on.
U međuvremenu, iz MMF stižu nove prognoze za Srbiju. Prema procenama te institucije, pad ekonomske aktivnosti u 2009. godini u Srbiji će biti bliži lošijem scenariju, koji je predviđao pad od šest, umesto optimističnih dva odsto. Ipak, u MMF-u smatraju da je situacija kod nas u nekim stvarima bolja nego u regionu i to zbog zdravog i jakog bankarskog sektora.
