Izvor: Blic, 06.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prezaduženi što pre da otplate minus
Građani koji koriste maksimalni iznos pozajmice po tekućem računu, plaćaju kreditnim karticama i još otplaćuju rate za keš ili potrošački kredit, biće najviše pogođeni merom centralne banke da im od 1. jula zbir svih kreditnih zaduženja bude 30 odsto od plate. Zato ova dva meseca trebalo bi da iskoriste kako bi smanjili svoj dug, najpre po dozvoljenom minusu jer, sudeći po najavama, sve banke će primenjivati ovu odluku Narodne banke Srbije.
Naravno, građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji nisu prezaduženi normalno će moći da koriste svoje pozajmice po tekućem računu kao i do sada. Do 1. jula, kada će početi da se primenjuje nova mera NBS koja podrazumeva da ukupno mesečno opterećenje zarade može da bude 30 odsto (zbir obaveza po kreditnim ratama, kreditnim karticama i dozvoljene pozajmice po tekućem), građani imaju još malo vremena da naprave pametan potez.
Međutim, većeg manevarskog prostora za drastično smanjenje duga sa dve zarade koji će građani primiti do tada, nema. Zato je savet da, ukoliko niste, prvo odete u svoju banku, raspitate se o stanju svog ukupnog dugovanja. U zavisnosti od toga da li vaše mesečno zaduženje prelazi 30 odsto od zarade ili ne, biće vaši sledeći potezi jer, bez obzira na to da li se koristi ili ne koristi dozvoljeni minus, banke će od leta imati obavezu da kreditno opterete klijenta s pet odsto od iznosa pozajmice. Time se mogućnost za zaduživanje po kreditima smanjuje.
Konkretno to znači da ako neko ima platu od 40.000 dinara i dozvoljenu pozajmicu u iznosu zarade (40.000 dinara), trošio ga ili ne trošio, mesečno će kreditno biti optrećen s pet odsto od te sume (2.000 dinara). Pošto od 1. jula zbir svih kreditnih zaduženja neće smeti da prelazi 30 odsto, to znači u ovom slučaju da zbir svih kreditnih zaduženja moći će da iznosi 12.000 dinara, uključujući i pet odsto minusa. Znači, za kreditne rate predviđeno je 10.000 dinara.
Za one klijente koji otplaćuju stambeni kredit, pošto su i rate više, imaće mogućnost kreditnog opterećenja od ukupno 50 odsto.
U Narodnoj banci Srbije kažu da od 1. jula novom regulativom neće biti zabranjeno bankama da daju kredite ili odobravaju prekoračenja i građanima čije mesečne obaveze prevazilaze te iznose, ali će one biti u obavezi da iz sopstvenih sredstava formiraju rezervacije za te dužnike.
Sudeći po onome šta će se od leta primenjivati, skoro da nema banke koja će na račun svog većeg troška omogućiti klijentima da troše više od 30 odsto mesečnog zaduženja.
U „Rajfajzen banci" će, u skladu s odlukom centralne banke, prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti klijenata uzimati u obzir, pored svih kreditnih zaduženja, i pet odsto odobrenog limita po dozvoljenom prekoračenju po tekućem. To sve zajedno ne bi smelo da pređe 30 odsto mesečnih primanja građana odnosno 50 odsto u slučaju da koristi i stambeni kredit.
- Ovaj postupak je automatizovan, tako da će on automatski biti primenjen za sve kreditne zahteve nakon 1. jula. Što se tiče klijenata koji su već kreditno prezaduženi, planiramo da u direktnom razgovoru s njima iznađemo najpovoljnije rešenje za obe strane - ističe za „Blic" Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora zaduženog za poslove sa stanovništvom „Rajfajzen banke".
Za one klijente koji su već kreditno prezaduženi, naš sagovornik naglašava da postoji nekoliko rešenja. Prvo da smanje zaduženja po nekom od postojećih kreditnih proizvoda ili da smanje odobreno prekoračenje po tekućem. U suprotnom, banku očekuje veća obaveza rezervisanja, a ona, kako kaže Šijačić, predstavlja za banku rashod, zbog čega će se sve banke, pa tako i „Rajfajzen", potruditi da ih minimiziraju.
Sličan stav je i u „Sosijete ženeral", gde za sada klijentima preporučuju da se ne zadužuju do maksimuma. Međutim, kako naglašavaju u ovoj banci, još uvek nije doneta odluka o tome kako će banka od 1. jula reagovati na novu meru NBS.
U „Komercijalnoj" i „Vojvođanskoj banci" kažu da će preporuka centralne banke od 1. jula biti uvažena. Odluka NBS primenjivaće se i u „Hipo Alpe-Adrija banci". Klijentima u ovoj banci počeli su da sugerišu da svoja postojeća zaduženja smanje što više, kako ne bi prelazila 30 odsto od mesečne rate, odnosno 50 odsto kada imaju stambeni kredit.
- Građanima kojima je zarada opterećena do maksimalnog procenta zaduženja, a koriste i dozvoljeni minus ili kreditne kartice, pre svega preporučujemo da putem refinansiranja smanje rate postojećih kredita, čime će se smanjiti i procenat u kojem je opterećena njihova zarada - kaže Goran Kostić, direktor Sektora poslova sa stanovništvom „Erste banke".
Dinarski krediti za refinansiranje
Jedan od načina da građanin smanji svoja kreditna zaduženja je kredit za refinansiranje koji bukvalno znači da se uzme nov kredit, ali po povoljnijim uslovima - duži rok otplate i niža kamatna stopa, kako bi se vratio stari. Jednim kreditom moguće je otplatiti više objedinjenih zaduženja - dug po kreditnim karticama, potrošačke ili keš kredite, dozvoljen minus. Od polovine aprila u ponudi pojedinih banaka su i dinarski krediti za refinansiranje. Posebna povoljnost je što se za njih ne mora da položi depozit ili učešće od 30 odsto, pa time je iznos na koji može da se zaduži veći. Za razliku od kredita za refinansiranje koji su vezani za evro, iznosi su nešto niži od 800.000 dinara, a kamatne stope visoke i do 26,94 odsto.
Saveti
-Saberite sva svoja dugovanja po ratama za kredit (gotovinske, potrošačke, auto, stambeni), otplatu kreditnih kartica i dozvoljen minus.
-Ako taj zbir zaduživanja prelazi 30 odsto od vaše mesečne zarade, odnosno 50 odsto ukoliko imate stambeni kredit, prvo regulišite pozajmicu po tekućem računu (pošto je to najskuplji vid zaduživanja).
-Raspitajte se da li kredit možete da refinansirate za novi kredit koji ima manju kamatu i duži rok otplate i izračunajte da li vam se to isplati.
-Vidite koliko. zapravo. trošite od dozvoljene pozajmice, ako to nije ceo iznos plate, tražite da vas banka zadužuje samo za ono što trošite, kako ne biste bili bespotrebno više kreditno opterećeni.
Krediti za refinansiranje, depozit 30%
Banka
Rok
Iznos
Efektivna kamatna stopa
„Inteza"
24-60 meseci
300-5.000 evra
14,26%
„Komercijalna"
do 24 meseca
1.200.000 dinara
16,41-19%
Privredna banka Beograd
24-120 meseci
kreditna sposobnost
15,26%
„Unikredit"
6 do 60 meseci
200-5.000 evra
16,39%
„Hipo Alpe-Adrija"
12-120 meseci
500-15.000 evra
12,12-18,80%
