Izvor: Glas javnosti, 11.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevoz i pijaca prve žrtve skupog goriva
BEOGRAD - U narednim mesecima trebalo bi očekivati nastavak poskupljenja u svim sektorima čiji su troškovi za gorivo veliki, kao što su transport, saobraćaj, ali i zelena pijaca. Firme iz prehrambene proizvodnje, poput mlekara, pekara, zasad uspevaju da kompenzuju rast cena energenata, ali upozoravaju da je pitanje do kada će to izdržati. Benzini su od početka godine poskupeli za 20 dinara, a dizel goriva za oko 18, što je rast za petinu. Seljaci koji svoju robu prodaju na zelenoj pijaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su u mnogo goroj poziciji jer su im veliki izdaci za prevoz robe. Zbog toga bi cene poljoprivrednih proizvoda, koje su u junu čak smanjene za 9,7 odsto, zbog sezonskog sniženja, vrlo lako mogle da se vrate na pređašnji nivo.
Prvo preduzeće koje je reagovalo na najavu još jednog rasta cena goriva za 1,5 dinara je Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, poskupljenjem prevoza od osam odsto. I u „Lasti“ su pre desetak dana saopštili da će tražiti promenu cenovnika za čak 40 odsto, ali su na kraju podneli zahtev za samo osam odsto. Nadležni im zasad nisu izašli u susret, ali je izvesno da se taj trošak mora pokriti povećanjem cena ili dotacija iz gradskog budžeta.
Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za ovu godinu ograničen je rast cena komunalnih usluga na šest odsto, ali očigledno da se to mnogo ne poštuje. Prethodnih nedelja, međutim, nekoliko privatnih saobraćajnih preduzeća promenilo je cenovnike, čak za 20 odsto.
Ekonomista Saša Đogović kaže da od organizacije poslovanja zavisi kako će preduzeća da se izbore sa stalnim rastom cena goriva. Prema njegovim rečima, tamo gde je veliko učešće naftnih derivata u rashodima - špedicija, saobraćaj, zelena pijaca, cene roba i usluga će morati da se menjaju. Na pitanje da li bi uštedom ili racionalizacijom ova preduzeća mogla da pomognu sebi, Đogović navodi da je to teško. Međutim, on ističe da poskupljenje benzina nije glavni razlog za visoku inflaciju već je to, pre svega, velika javna potrošnja, kao i monopoli.
Novi rast cena
Gorivo bi od sutra trebalo da poskupi za oko 1,5 dinara jer je Ministarstvo energetike dobilo saglasnost za povećanje cena od ministarstava trgovine i finansija. Litar benzina u proseku bi trebalo da poskupi za 1,38 dinara, a litar dizela za 1,61 dinar. Ministarstvo finansija nije se odlučilo da kao u poslednja dva navrata nove cene odloži za sedam dana.
Neujednačene cene voća i povrća
U gradovima Srbije cene voća su različite, pa se tako sredinom juna kilogram trešanja u Smederevu mogao kupiti za 50 dinara, dok je u Beogradu bio četiri puta skuplji i koštao je 200 dinara. Jabuke su se u Kraljevu, Novom Pazaru i Zrenjaninu prodavale za 30 dinara, a u Negotinu su bile skoro sedam puta skuplje, 207 dinara. Za kilogram svežeg paradajza bilo je potrebno izdvojiti od 50 dinara u Vranju, Kragujevcu i Leskovcu do 100 dinara u Beogradu. Sveža paprika koštala je od 70 dinara u Vranju i Leskovcu do 150 dinara u Beogradu, Pančevu i Subotici.
Inflacija
Od januara do juna maloprodajne cene u Srbiji porasle su za 6,1 odsto i inflacija je duplo premašila plan, a očekuje se da će se u drugoj polovini vratiti u planirani okvir od oko šest odsto. Kao najveću pretnju svetskoj ekonomiji direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan izdvojio je takođe inflaciju koja je „u nekim perspektivnim ekonomijama već izmakla kontroli“. - U razvijenim zemljama centralne banke vode računa o tome i sprovode adekvatnu monetarnu politiku. U perspektivnim ekonomijama i nekim zemljama sa malim prihodima, inflacija je van kontrole - ocenio je Stros-Kan i dodao da bi monetarna politika u zemljama sa visokom inflacijom trebalo da bude pooštrena u narednim nedeljama.
Branislav Mijatović, poljoprivredni proizvođač iz Mačve, kaže da seljaci ne znaju šta da rade i razmišljaju da benzin i naftu zamene autogasom, koji je duplo jeftiniji. „Ne trošimo puno para samo na gorivo za prevoz povrća, voća i stoke, već i za rad mehanizacije u njivama. Poskupljenje goriva je samo kap u prepunoj čaši jer su cene povrća drastično pale. Bostan je, na primer, sa 25-30 dinara sada pojeftinio na 7-8 dinara“, navodi Mijatović.
Momir Lazić, direktor „Klasa“, kaže da visoke cene goriva zasad izdržavaju zahvaljujući pojeftinjenju pšenice. Učešće energenata je sve veće u njihovim proizvodima i sa nekadašnjih deset odsto dostiglo je 13 procenata. Lazić ističe da im i dobavljači najavljuju nove cene jer gorivo drastično utiče i na njihove troškove. „Jeftino žito nas spasava, ali nećemo imati puno izbora kada se to promeni“, naglašava on.
I u „Denjub grupi“, koja je vlasnik više mlekara i „Knjaz Miloša“, kažu da još ne planiraju povećanje cena, ali i ne sumnjaju da će doći trenutak kada neće više imati rezerve za pokriće tih izdataka.
U PKB-u navode da i te kako osećaju poskupljenje naftnih derivata, ali da povećanje cena ne zavisi samo od njih. „Mi smo proizvođači i promena naših cenovnika mogla bi da izazove lančana poskupljenja. S druge strane, džaba je nama da povećamo cene mleka na primer ako to niko neće da plati. Šta da radimo sa njim da ga stavimo u džep“, pita se Milan Veljović, direktor ovog kombinata.
