Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše za puteve
Upravni odbor PKS-a kritikovao način raspodele sredstava
Prilikom izrade Nacionalnog investicionog plana Srbije privrednike niko nije konsultovao što je dovelo do toga da je veoma malo novca planirano za ove namene, za razliku od investicija u putnu privredu, rečeno je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Srbije. Tom prilikom ocenjeno je da su i pored toga kriterijumi po kojima će biti dodeljivan novac nejasni, a da samom planu u znatnoj meri nedostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << transparentnost.
"Neadekvatno je nisko učešće privrede u NIP-u, i ono što je vidljivo, to je da nema takozvane žive privrede koja treba da dobije novac", istakao je dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.
Prema njegovoj oceni, potrebe za sredstvima iz NIP-a dali su samo lokalna samouprava i javni sektor, dok je privreda dobila status "podizvođača, kao neko ko sa strane treba da se uključi u projekte".
Predstavnici velikih privrednih sistema ukazali su na činjenicu da nisu konsultovani prilikom izrade NIP-a, kao i da su ovim zanemareni značajni izvozni sektori, poput prodaje lovačkog oružja, gotovih poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane, ali i da nije uvažen razvoj područja koja su nedovoljno razvijena.
Jedna od tema u raspravi odnosila se na prevelika izdvajanja na putnu privredu u iznosu od 436 miliona evra, uz ocenu da umesto da Srbija ulaže u autoputeve, treba da odobrava koncesije i da na taj način ostvari dodatni prihod, a predviđeni novac uloži direktno u privredu. NIP-om je predviđeno ulaganje u autoputeve na Koridoru 10, kao i za granične prelaze u visini od 260 miliona evra. Vrednost NIP-a iznosi 1,7 milijardi evra.
Komentarišući zahteve privrednika, Srđan Janićijević, generalni direktor "Politike novine i magazini" i predstavnik Saveta stranih investitora u Upravnom odboru PKS-a, ocenio je da je u sadašnjoj situaciji bolje da Srbija ima plan nego da ga nema, a da ne treba da čudi i moguća politička dimenzija, jer su u svim našim planovima do sada, kao i u planovima ovakve vrste koji se rade u Evropi, neizbežni i ovi uticaji.
"Pravac NIP-a je pozitivan, a detalji o kojima je bilo reči znaće se tek na kraju, kada će se videti da li je ovaj projekat uspeo ili nije", rekao je Janićijević, uz opasku da zadatak NIP-a nije da rešava problem nekonkurentne privrede, kao i da je teško pretpostaviti da će se ubuduće neki investicioni plan baviti takozvanim velikim sistemima i tom vrstom privrede.
S jučerašnjeg skupa privrednika upućen je poziv premijeru Koštunici i resornim ministarstvima koja su učestvovala u kreiranju NIP-a na javnu raspravu i kandidaturu projekata.
D. Knežević
[objavljeno: 29.09.2006.]
