Izvor: Politika, 09.Jan.2014, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevare nisu što i loš rad banke
Slom naših državnih banaka nema elemente smišljene obmane kao što je to slučaj sa Bernardom Medofom kome je američka investiciona banka JP Morgan nedovoljnom budnošću omogućila prevaru tešku čak 65 milijardi dolara
To što je američka investiciona banka JP Morgan pristala da isplati 1,7 milijardi dolara žrtvama prevare Bernarda Medofa teško da bi moglo da se uporedi s nekom ovdašnjom situacijom kada se banke pominju u negativnom kontekstu.
Ta banka je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristala na nagodbu, nakon što su američki federalni tužioci ocenili da je ignorisala upozorenja u vezi sa Medofovim prevarama. JP Morgan je prihvatila optužbe da nije dovoljno efikasno nadgledala aktivnost klijenata kada je reč o pranju novca. Kao deo nagodbe, banka se obavezala da poboljša nadzorne mehanizme, javljaju agencije.
Medof je najveći svetski finansijski prevarant, a svoje klijente je „olakšao” za ukupno 65 milijardi dolara. Medof je zbog togaosuđen na 150 godina zatvora.
Banke i kod nas pune novinske stupce. Na saniranje bankrota tri državne banke – Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd potrošeno je oko milijardu evra. Međutim, u našem slučaju oštećeni su poreski obveznici koji će platiti taj trošak. Pokrenuti su neki krivični postupci za zloupotrebu službenog položaja u nekim od ovih banaka, ali je do pravosnažnih presuda još daleko.
U 2012. Narodna banka Srbije je, zbog kršenja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kaznila Alfa banku sa devet novčanih kazni, a KBC banku sa dve. Ukupna vrednost kazni je 5,5 miliona dinara, a razlog za sankcije je bilo to što ove dve finansijske institucije nisu, prema novom zakonu uskladile odredbe tako da kamatne stope budu odredive.
Narodna banka nije bila zadovoljna ni time kako su banke, u vreme pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, svojevoljno menjale kamate pravdajući se da na to imaju pravo u skladu sa svojom poslovnom politikom. Istini za volju, dok nije bilo ovog zakona, takvo ponašanje banaka nije bilo nelegalno pa otuda nije moguće ni „odrezati” im sankciju.
Narodna banka je, međutim, naknadno izabrala način da bankama „preporuči” da novac koji su po tom osnovu uzele klijentima vrate, odnosno uračunaju u prevremenu otplatu kredita. Banke uveliko vraćaju taj novac klijentima, a za one koje se eventualno ogluše o preporuku NBS, kao regulator poslovanja banaka, upozorava da će „sagledati stanje i da će eventualne reakcije biti s tim u skladu”. Međutim, banke koje su uzele klijentima novac zato što su samovoljno menjale kamatu, a klijenti očigledno nemaju poverenja u zaštitu NBS, suočene su sa sudskim presudama koje u prvom stepenu nisu u njihovu korist.
Sekretar udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da se u slučaju Bernarda Medofa radi o dugogodišnjoj, smišljenoj prevari kao krivičnom delu s ciljem da se ostvari ogromna dobit.
– Slučaj bankrota tri banke s većinskim državnim kapitalom može se, kaže, okvalifikovati kao neprofesionalni odnos menadžmenta prema kapitalu banke, o nedovoljnim sredstvima obezbeđenja za kredite, o velikim uticajima sa strane. Stradala je institucija, a ne klijenti – kaže Dugalić.
Na primedbu da je od takvog upravljanja bankom bilo i materijalne koristi, na primer, za menadžment Agrobanke u vidu astronomskih bonusa, Dugalić odvraća da su ti bonusi bili ugovoreni sa vlasnicima kapitala, što znači da nisu nezakonito isplaćeni. To je, kaže, pre pitanje etike, odnosno toga da li je ispravno uzeti veliki bonus kada banka loše posluje. Što se tiče eventualne koristi za neke klijente banke, koji su uzimali kredite, posla ima sud.
– Poređenje sa slučajem Medof možda je jedino moguće u slučaju Inteza banke kada je neko napravio program u banci samo za jednog klijenta da, kada podiže novac sa bankomata da mu se automatski uvećava stanje na tekućem računu. Jer, to je prevara – kaže Dugalić.
Na podsećanje da banke sada vraćaju novac, koji su uzele jer su jednostrano menjale kamatu na kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom, sekretar udruženja banaka kaže da je to posledica nepreciznih ugovora. Banke, kaže, nisu smele da imaju takvu klauzulu, već su morale da naznače da će se kamata menjati u skladu s promenama osnovne kamate po kojoj su one zajmile novac, odnosno prema liboru za strani novac i referentnoj kamatnoj stopi NBS u slučaju dinara. Jer, to je mehanizam za zaštitu od rizika za obe strane.
J. Rabrenović
objavljeno: 09.01.2014.
