Izvor: BKTV News, 16.Okt.2014, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti li recesija i Nemačkoj?
Informacija da je nemački izvoz u avgustu drastično pao u odnosu na jul, i to na najniži nivo u poslednjih pet godina, ozbiljno je zabrinula evropsku ekonomsku javnost, i dala još jedan argument analitičarima koji su tvrdili da će ,,bauk recesije zaigrati i pred nemačkim vratima“.
Mediji u Evropi već pišu kako će Nemačkoj biti potrebno čudo kako bi već u prvom kvartalu naredne godine izbegla pad u recesiju. A to je ozbiljan alarm i za Evrozonu, obzirom da je nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ekonomija ,,lokomotiva“ razvoja i koja je svojim rastom vukla Evrozonu u kakav-takav pozitivan rezultat.
Razlozi za strah od recesije i zebnju leže u činjenici da je u poslednje vreme u Nemačkoj zabeležen niz slabih makroekonomskih pokazatelja. Pored činjenice da je već pomenuti izvoz u avgustu pao za čak 5,8 odsto u odnosu na jul, i industrijske porudžbine, kao i proizvodnja u avgustu su pali na najniži nivo još od početka ekonomske krize 2009. Isto tako, i Međunarodni monetarni fond nedavno je smanjio procenu rasta nemačke privrede za 2014. sa 1,9 na 1,4 odsto. I nemački ekonomski analitičari upozoravaju na narastajuće ekonomske probleme, što je dovelo i do smanjenja prognoza privrednog rasta nemačke ekonomije u narednim godinama. Prema procenama lokalnih analitičara, nemački BDP u ovoj godini bi mogao da poraste za samo 1,3 odsto umesto planiranih 1,9 odsto, dok je rast za narednu godinu smanjen sa 2 % na 1,2 procenta. I pored činjenice da je nemačka ekonomija i dalje u boljem stanju od ekonomija drugih članica EU koje već nekoliko godina muče muku da stabilizaciju svoju makroekonomsku situaciju, problem predstavlja činjenica da je ,,lokomotiva“ EU ekonomije počela da posustaje.
Ekonomski analitičari smatraju da slabljenje nemačke privrede nastaje u trenutku kada se počinju osećati posledice medjusobnih sankcija izmedju EU i Rusije, koja je inače jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Nemačke.
S obzirom na to da posledice u ekonomiji najčešće imaju odloženo dejstvo, strahuje se da će nametnute kaznene mere tek imati dalekosežan negativan uticaj na Nemačku čak i ukoliko se odnosi na relaciji Berlin-Moskva ubrzo poboljšaju. Sankcije su očigledno nanele ozbiljnu štetu obema stranama, i ozbiljno poremetile ekonomsku stabilnost čitave evropske ekonomije. Svima je jasno da su ekonomske sankcije bile ,,pucanj u nogu,, i da su nanele ozbiljne ekonomske štete svima, ali je očigledno da je nečiji geostrateški interes bio preovladjujući nad ekonomskim interesom. Sada je očigledno jasno da će se direktne ili indirektne posledice sankcija po ekonomije EU i Rusije osećati godinama, ako ne i decenijama. I da je kriza nemačke ekonomije o kojoj sada govorimo samo početak novog ciklusa ekonomskih problema.
Sa druge strane, sve je više onih koji za aktuelno posrtanje nemačke privrede okrivljuju politiku štednje kancelarke Angele Merkel, koja je sada pod sve većim pritiskom i unutar zemlje, a ne samo od strane niza zemalja evrozone, MMF-a i Evropske centralne banke. Naime, sve češće se mogu čuti zahtevi da ona odustane od strogih mera štednje na kojima se zasniva njena politika.
Međutim, prema pisanju medija u Nemačkoj, ali i prema izjavama vladinim zvaničnika, ,,čelična kancelarka,, je i dalje odlučna u svom stavu. I nemačka vlada je saopštila da je posvećena obazrivoj potrošnji, uprkos znacima privrednog usporavanja i raširenim pozivima da upumpa svež novac u ekonomiju. Čak je i američki ministar finansija Džejkob Lu apelovao na evropske zemlje da učine više da bi se ,,izborile sa slabom tražnjom koja koči privredni rast“. Iako je njegov komentar bio diplomatski opšti, očigledno je da je pre svega bio upućen Nemačkoj. Medjutim, zvanični Berlin ističe da će se vlada držati svog plana da u 2015. godini uravnoteži budžet.
Još ranije smo bili svedoci nezadovoljstva članica EU nemačkom politikom ,,štednje,, koja je nametnuta i u okviru EU. Posebno je bilo primetno nezadovoljstvo u Francuskoj u kojoj je čak i Vlada Manuela Valsa pala zbog politike štednje koja ne donosi rezultate. Vals je uspeo da napravi novu vladu, sa suženom podrškom i u okviru svoje stranke, ali očigledno sa mnogo manje entizujazma za ,,politiku štednje“.
Sada je jasn da su sankcije Rusiji ,,ubile,, ionako smanjenu tražnju, čime je i već suženi prostor za postizanje pozitivnih efekata kroz politiku ,,štednje,, praktično postao neizdrživ. Nemački model rešavanja krize sada se očigledno nalazi ,,u makazama,, izmedju želje da se postigne fiskalna konsolidacija i da se ona održi dugoročno, i očigledno sve ozbiljnijih recesionih tendencija, podstaknutih padom tražnje i izvoza zbog sankcija Rusiji. A kriza nemačka ekonomije može da znači samo i krizu evorpske ekonomije.
Evropa je ponovo pred veoma ozbiljnom dilemom, u koju je upala svojoj krivicom, i pred teškim izborom. Hamletovskim …….
Autor: Zoran Pavić
The post Preti li recesija i Nemačkoj? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
