Izvor: Politika, 14.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete skuplji dinarski krediti
Dok se ostale banke još presabiraju i ustežu, za sada veće kamate na dinarske pozajmice najavila samo Unikredit banka
Uvek kada Narodna banka podigne svoju kamatu, narod zna da predstoji dodatno stezanje kaiša. Nakon dva neuspela pokušaja da blagim podizanjem referentne kamatne stope smiri pritisak na rast cena i kursa, NBS je bila prinuđena da povuče drastičnu meru i poveća je za čak tri odsto. Očito je đavo odneo šalu, jer se to nije desilo u poslednjoj deceniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan ocenio je da je odluka centralne banke da poveća referentnu kamatnu stopu za tri procentna poena „preterana”, uprkos opravdanim razlozima za pooštravanje monetarne politike, s obzirom na to da je godišnja inflacija veća od 11 odsto. On smatra da je možda bilo bolje da je referentna kamata povećana iz dva ili tri puta.
Bankari juče nisu bili radi da jasno kažu da li će uskoro povećati kamate na kredite građanima i preduzećima. Za sada je jedino Unikredit banka najavila da će povećati kamate na „čiste” dinarske kredite za pet odsto od naredne sedmice. Ta banka će razmatrati i kamatne stope na kreditne kartice i pozajmice po tekućem računu, ali za sada ne zna i da li će ih podići. Verovatno će druge banke to slično učiniti, ali bez velike najave kao što to rade kada smanjuju kamatnu stopu.
Ako je u ugovorima komercijalnih banaka definisano da će se kamatne stope na kredite menjati u skladu sa poslovnom politikom banke, onda će krediti poskupeti zbog najnovijeg podizanja referentne stope. Bankari smatraju da je to ipak više signal da će budući krediti biti skuplji.
„Iako je namera bila da se određenim merama NBS stimulišu dinarski krediti, jer bi to značilo vraćanje poverenja u domaću valutu, to sad više neće biti moguće. Ponajviše zbog krize oko pada vlade i povlačenja stranih investitora”, istakao je dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke i dodao da će zbog podizanja referentne stope poskupeti dinarski krediti, ali i oni koji su u stranoj valuti, ali indeksirani u dinarima.
Povećanjem referentne kamatne stope stiču se uslovi za povećanje kamate za dinarske kredite. U Findomestik banci, po rečima Erika Blanšteta, predsednika Izvršnog odbora, s obzirom na to da su krediti indeksirani u evrima, neće doći do povećanja kamatnih stopa. Banka, u skladu sa strategijom, nastavlja da razvija segment kreditiranja stanovništva što potvrđuje i intenzivno otvaranje novog distributivnog kanala Kredit butika.
Što se tiče drugih bankarskih proizvoda na koje bi ova mera NBS mogla da utiče, kao što su kreditne kartice, depoziti i dozvoljeni minus po tekućem računu, Findomestik banka će uz pažljivo praćenje dešavanja na tržištu razmotriti eventualne promene. Imajući u vidu konkurenciju na bankarskom tržištu u Srbiji, Blanštet veruje da reakcije ni drugih banaka na nove mere neće biti drastične.
U svakom slučaju, najnovija odluka NBS će uticati na cenu novca i na kamate, koje bi trebalo da se povećaju za pet odsto, i postavlja se pitanje koji je to biznis koji može da izdrži toliku kamatnu stopu. Bankari zato ocenjuju da će se očigledno smanjiti kreditna aktivnost i to naročito prema privredi. Zato, kako kažu, ovakvi potezi NBS bez podrške fiskalne politike neće biti efikasni.
B. Dumić
-----------------------------------------------------------
Preteran skok odjednom
Ministarstvo finansija smatra da je odluka centralne banke da referentnu kamatnu stopu odjednom poveća sa 11,5 na 14,5 odsto u ovom trenutku neopravdano veliki korak i da može izazvati paniku.
Ili je bar tako suditi po juče javno izrečenoj oceni Janka Guzijana, državnog sekretara za finansije u ovom ministarstvu.
- Nisam hteo da komentarišem da li je referentnu kamatnu stopu trebalo povećati jedan, tri ili pet odsto, jer je utvrđivanje konkretnih procenata posao ljudi koje vode monetarnu politiku. Samo smatram da je povećanje za tri procentna poena odjednom veliki korak u uslovima neizvesnosti da li će biti kapitala, u okolnostima u kojima berza radi kako radi a kurs depresira i da to može izazvati dodatnu nestabilnost i paniku, što NBS, kao deo države, ne bi trebalo da čini - objasnio je za „Politiku" Janko Guzijan. Državni sekretar smatra da je to, možda, trebalo uraditi iz više koraka, odnosno postepeno, i podseća da je, otkako je ova stopa uvedena 2006, kao instrument monetarne politike „štelovanje" u jednom potezu bilo najviše za jedan procentni poen.
Inače, sednici Monetarnog odbora na kojoj je razmatrano povećanje referentne kamatne stope prisustvovao je i predstavnik Ministarstva finansija. Ovoga puta zamenik opravdano odsutnog direktora Trezora Ivana Maričića.
Na pitanje da li je njegov zamenik izneo stav Ministarstva finansija ili lično mišljenje, od Maričića smo dobili sledeće objašnjenje:
- Predstavnik Ministarstva finansija prisustvuje sednici Monetarnog odbora radi međusobne bolje informisanosti, ali ne glasa i uzdržava se od komentara, jer bi eventualni komentari mogli da se protumače kao mešanje u monetarnu politiku, odnosno kao narušavanje suverenosti monetarne vlasti.
I Guzijan i Maričić kažu da Ministarstvo finansija sve čini da ni jednom merom ne naruši monetarnu stabilnost zemlje.
V. Jeličić
[objavljeno: 15/03/2008]
