Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presušuju krediti
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić potvrdio je juče da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude između 8,5 i 9,5 odsto, a da bi bazna inflacija trebalo da se vrati u ciljani raspon između tri i šest odsto sredinom iduće godine. Jelašić je istakao da su nove mere za poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora juče odmah imale pozitivan efekat na stabilnost međubankarskog deviznog tržišta i dinar je ojačao za jedan odsto, kao i da će se kurs i nadalje formirati >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tako da ne bude značajnih dnevnih fluktuacija koje bi poremetile funkcionisanje tržišta. „NBS neće po svaku cenu koristiti devizne rezerve da bi se suprotstavljala trendu, a biće uvažen i uticaj kursa na ostvarenje ciljanog raspona inflacije i obezbeđenje adekvatnosti deviznih rezervi“, dodao je on. Monetarni odbor NBS odlučio je juče da referentnu kamatnu stopu zadrži na 15,75 odsto.
Jelašić je saopštio da je NBS donela mere koje će značiti trenutno rasterećenje za banke, pošto će omogućiti jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ali teško da će obezbediti isti obim kredita kao dosad. On je objasnio da su ove mere donete zbog otežanih uslova za dobijanje zajmova u inostranstvu, usled krize na svetskom finansijskom tržištu.
Guverner je objasnio da se, retroaktivno od 1. oktobra, neće obračunavati obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to na kredite banaka iz inostranstva, subordinirani kapital iz inostranstva i zaduživanje kompanija za finansijski lizing. Biće promenjena i struktura polaganja obavezne devizne rezerve i umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biće 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti, što će osloboditi oko 350 miliona evra u korist banaka i omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima.
POVUČENU ŠTEDNJU „JEDE“ INFLACIJA
Jelašić je istakao da se u Srbiji informacije o događajima na svetskom finansijskom tržištu prenose netačno i delimično, stvara se neosnovana tenzija, pa je došlo i do određenog smanjenja depozita građana u bankama. On je objasnio da manji obim depozita znači i skuplje kredite i manje kredita privredi i građanima, kao i da novac „sklonjen sa strane“, ne samo da ne zarađuje, već ga „jede“ inflacija, koja je u evro zoni 3,6 odsto godišnje.
POSLUŠATI MMF
Jelašić je potvrdio da će u poslednjoj nedelji oktobra u Srbiju doći predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i izrazio nadu da će predstavnici vlade poslušati njihove preporuke o izradi budžeta za narednu godinu. On je ranije izjavio da bi Srbija trebalo da sklopi novi aranžman sa MMF-om pošto bi to obezbedilo transparentnije vođenje ekonomske politike i „više jeftinijeg novca“ iz inostranstva. Jelašić je ocenio da bi to bila šansa Srbije da poboljša svoj kreditni rejting, pa bi tako mogla da povuče više sredstava od međunarodnih finansijskih institucija.
Jelašić je rekao da se u inostranstvu neće moći obezbediti isti obim kredita kao dosad jer je evropska kamatna stopa i dalje visoka i značajno su se povećale marže za zemlje u regionu, pre svega za one sa nižim rejtingom. Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće od raspoloživosti i cene inostranih izvora, koji su bili polovina izvora dosad, kao i od domaće štednje, koja će u bliskoj budućnosti biti najvažniji izvor kreditiranja, dodao je on.
Guverner je istakao da se vreme jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja neće zadugo vratiti, da će dinarske pozajmice značajno dobiti na popularnosti, a njihova cena zavisiće od inflacije, pošto niža inflacija znači nižu referentnu kamatnu stopu i jeftinije zajmove. „Dinarski krediti nisu direktno pogođeni efektima krize, a njihova cena će zavisiti isključivo od nas“, rekao je Jelašić.
Guverner je ponovio da je srpski bankarski sektor dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove, odnosno da „deponenti nijedne zemlje u okruženju, pa i šire, nemaju sigurnost koja im je obezbeđena u Srbiji“. Komentarišući najavu da će država razmatrati mogućnost da poveća iznos osiguranih štednih uloga, koji je sada 3.000 evra, on je rekao da nije protiv povećanja te sume, iako ta mera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka, ali bi doprinela jačanju poverenja građana u bankarski sistem.
"povucene pare jede inflacija" rece covek i ostade ziv.
pa pare jede inflacija i ovako i onako i to ne zavisi od mene vec od monetarne politike evropske unije. za pare koje drzim u banci dobijam maximalno 1,5% godisnje od kojih mi onda odbiju petinu na porez. ukoliko od 1000 evra za godinu dana ne mogu da napravim tih 12 evra vec cu cekati banku da ih ona da onda sam svakako propao. inace, na tih mojih 1000 evra, ta ista banka ce uzeti mnogo vece pare od nekog nesrecnika kome ce uvaliti kredit.
