Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presudio tanak novčanik
U Srbiji ugovor o dobrovoljnom penzijskom osiguranju do sada potpisalo samo 105.000 građana
Da je neki od današnjih penzionera čija prosečna primanja ne prelaze 13.400 dinara poslednjih dvadesetak godina uplaćivao sebi najniže dobrovoljno penzijsko osiguranje, penzijski ček bi mu bio bar dvostruko veći. Međutim, da li zbog straha da njihove dodatne uplate dožive sudbinu piramidalnih banaka i ostanu bez višegodišnje štednje, ili zbog vere da će im državna penzija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti sasvim dovoljna za stare dane, u Srbiji danas veoma mali broj zaposlenih uplaćuje sebi dodatnu penziju.
Siniša Nikolić, predsednik Upravnog odbora "Dunav osiguranja", prvog penzijskog dobrovoljnog osiguranja, ističe da bojazni kod potencijalnih klijenata danas ne bi trebalo da bude. Bar ne u velikoj meri. Sigurnost plasmana sredstava fonda na prvom je mestu, tvrdi Nikolić. Najveći deo plasmana je u obveznicama stare devizne štednje za koje garantuje država, obveznicama i akcijama preduzeća, kao i bankarskim depozitima.
Siromašno i tržšte
Od ukupno 105.000 onih koji su zaključili ugovor sa nekim od privatnih penzijskih fondova o dobrovoljnim penzijama, Dunavu-TBI pripada više od pola – 65.000 članova, kaže Nikolić. Iako je zadovoljan ovom cifrom, budući da su klijenti Dunav-TBI i najveće srpske firme – NIS, duvanske industrije Niš i Vranje, Zdravlja Leskovac, Infostan, Gradske pijace... – Nikolić ističe, da je srpsko tržište hartija još uvek toliko siromašno da se malo gde i može ulagati, ali i da će se s vremenom i ta stvar promeniti, što će se u velikoj meri odraziti i na pripisanu dobit kompanije, odnosno svakog od članova dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Razlog zbog koga je ukupna brojka tako simbolična – od oko 105.000 onih koji sebi mogu svakog meseca da uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje – pre svega je nizak životni standard i velika nezaposlenost. Veliki broj građana, štaviše, pokušava da radeći na crno preživi i prehrani porodicu, tako da u ovom času i ne razmišlja o paralelnoj penziji. Najveći problem je danas za one koji su upravo uoči penzionisanja ostali bez posla, a nisu imali dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Tako su ostali praktično – bez ičega.
Nikolić ističe da bi dobrovoljno penzijsko osiguranje trebalo da predstavlja dopunu obaveznom osiguranju, s obzirom na to da će državne penzije biti ubuduće sve manje. Već sada, naime, jednog penzionera u Srbiji izdržava 1,3 zaposlenih. To je proporcija koja je među najnepovoljnijima u svetu. Osim toga prinadležnosti su pale na 61,5 odsto prosečne zarade, a procenjuje se da će, ukoliko se Zakon o PIO uskoro ne izmeni, pasti i ispod tog nivoa, što je svakako nedovoljno za jedan koliko-toliko pristojan život.
Članovi sami biraju kod koga će uplaćivati penzijsko osiguranje, koliki će biti mesečni iznos, kao i koliko će ga dugo uplaćivati. Svako od njih ima svoj lični račun na koji se knjiže premije i dobit od investiranja njihovih uloga, ističe Nikolić. Poverilac svakog časa na osnovu ličnog broja može da proveri stanje na računu, a bar jednom godišnje, ako ne i na šest meseci, dobija izveštaj o stanju na njemu. Tako tačno zna da li pare stižu na vreme, odnosno da li ih poslodavac koji najčešće uplaćuje novac i za ove dobrovoljne penzije, to čini kako je i obećao.
Poslodavac može da bira, napominje Nikolić, da li će isti iznos uplaćivati za sve svoje zaposlene, ili će to zavisiti od zarade pojedinca. Ono što je najvažnije, ulog ne propada, uvek se može tražiti i biti vraćen, ili se preseliti u neki drugi fond za koji se utvrdi da bolje plasira sredstva i da ima veću pripisanu dobit.
Država nije garant
Upravo je to razlog da fondovi dobro vode računa u šta će ulagati novac svojih članova. Naravno, dodaje on, uvek postoji rizik od pogrešnog investiranja, a država nije garant isplate.
Kako se ne bi dogodilo da dobrovoljni penzijski fond uđe o sumnjive poslove, upravo da bi predupredila eventualno pogrešna ulaganja. Narodna banka kao supervizor stalno nadgleda ove sve to.
Uplata za radnike od po 3.000 dinara za ovu vrstu penzija, inače, ima povoljniji poreski tretman. Međutim, država bi posebnim podsticajnim merama trebalo da nastavi da stimuliše sve one koji su u mogućnosti da uplaćuju sebi dodatnu penziju za sigurniju starost.
To se između ostalog odnosi i na one koji bi individualno da se uključe u ovaj sistem osiguranja.
Svaki član, u zavisnosti od želje, može da računa na individualnu, porodičnu ili starosnu penziju koju potom prima doživotno, ili na ograničeni rok od minimum pet godina. Ulagač može i da je odjednom podigne, ističe Nikolić.
Kao primer on navodi da je Dunav-TBI lane ostvario stopu pripisane dobiti od oko 21,33 odsto za koliko su veće i penzije svih članova ovog fonda. Osnovni princip investicione politike kompanije je ostvarivanje najpovoljnijih odnosa između sigurnosti plasmana, s jedne strane, i visine ostvarene odnosno pripisane dobiti, s druge.
Prilikom pristupanja fondu minimalni iznos koji član mora da uplati iznosi sedam odsto od minimalne zarade u Srbiji. U ovom času to je oko 832 dinara. Pravo na povlačenje sredstava stiče se sa navršenih 53 godine života, a mora započeti najkasnije do napunjenih 70 godina, zaključuje Nikolić.
Jasna Petrović
[objavljeno: 14.11.2006.]
