Izvor: Politika, 16.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica maline hoće realnu cenu
Počela sezona berbe „crvenog zlata" u ariljskom kraju, a tačna otkupna cena još uvek se čeka
Arilje. – U ariljskom kraju, srcu naše malinarske proizvodnje gde se ubere četvrtina celokupne srpske maline, ovih dana počela je sezona berbe ovog voća. Sve je ovde tom poslu podređeno, u malinjacima je i staro i mlado, a misli malinara okrenute su prvom pitanju: kakva će ovde, u kraju u kome se najviše „crvenog zlata” otkupi, biti otkupna cena? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ta nedoumica, bez obzira što je berba startovala, još vlada. Pojedini prvi iznosi koji se za otkupljeno voće već plaćaju ovde se doživljavaju ipak kao „ispipavanje pulsa”, a kad se sezona zahukta biće sve jasnije. Po rečima ovdašnjeg malinara Dragiše Terzića, predsednika Unije proizvođača jagodičastog voća Srbije, koji nam je o početku sezone govorio iz svog malinjaka usred posla, njegova očekivanja su da bi kilogram mogao da bude plaćen i 200 dinara.
– Berba je dobro krenula i kvalitet maline je zadovoljavajući, ali će prinos za trećinu biti manji nego prošle godine, bez obzira na nove zasade – objašnjava Terzić. – Kišna godina je učinila svoje, a delom i nezdrav sadni materijal, pa je ponegde došlo do naglog sušenja malinjaka. Ipak, biće kvalitetnog ovog voća za izvoz. Što se tiče cena, pojedini hladnjačari u Arilju počeli su da otkupljuju maline za 130 dinara po kilogramu, što smatram da je nerealna početna cena. Očekujem da ona poraste i do 200 dinara, jer kad se u šabačkom, čačanskom ili valjevskom kraju malina već otkupljuje za 200 dinara, zašto ne bi i kod nas u ariljskom, gde je najkvalitetnija.
Kako kaže, uvek oko cene zahtevni Dragiša Terzić, cena od 130 dinara ne može da opstane, jer malina ove godine nije rodila kao prošle, nema je dovoljno. Njegov stav je da država ovu važnu izvoznu proizvodnju mora vratiti na nekadašnji nivo, a za to treba da se napravi zdrav sadni materijal i plasira po cenama pristupačnijim nego za sadašnjih dva evra po sadnici.
Ivanjički kraj takođe je u znaku berbe maline, koja se ovde gaji na površinama od oko 700 hektara. Dobrivoje Radović ujedno je i malinar, sa dobro održavanim parcelama na kojima ima dobar prinos, i direktor hladnjače „Vilamet Eko”. On kaže da se u narednih nekoliko dana očekuje formiranje otkupne cene, da ne treba očekivati previše i da su neka očekivanja proizvođača ipak preterana. Radović smatra da nije u redu to što pojedini otkupljivači sa strane dođu i „lupe” previsoku otkupnu cenu, pa odjednom nestanu i malinare do kraja sezone ostave na cedilu. Takvi rade bez registrovanih otkupnih mesta, postavljaju šatre za otkup na livadi i ne plaćaju obaveze državi.
– Postavićemo pitanje lokalnim i državnim vlastima zašto se to toleriše kad mi regularni otkupljivači sve uredno izmirujemo i do kraja sarađujemo sa proizvođačima, kupujemo do poslednjeg kilograma – najavljuje Dobrivoje Radović.
A stav o ceni maline ovih dana treba da zauzme i Udruženje hladnjačara Srbije, čiji predsednik Rade Ljubojević za „Politiku” kaže da su, kad je o tome reč, pravi hladnjačari za sada uzdržani, jer razmišljaju i o reakciji svetskog tržišta.
– Po našim saznanjima, rod maline je ove godine ipak na nivou prošlogodišnjeg. Nismo ni mi zato da malina bude jeftina, ali ne smemo biti nerealni oko njene otkupne cene niti preterivati kako se ne bi dogodilo da ove godine upropastimo malinu kao što smo prošle godine kupinu. Evo, sada imamo oko 15.000 tona prošlogodišnje kupine na lagerima u Srbiji. U pričama oko cene maline se poprilično preteruje, niža je nego što se priča, a moguće je i da se menja u toku berbe, da za samo jedan dan izgubi ili dobije – napominje Rade Ljubojević.
B. Pejović
[objavljeno: 17/06/2008]
.jpg)
