Izvor: Politika, 07.Sep.2009, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pre­sku­po od­la­ga­nje po­prav­ke „Ga­ze­le”

Sr­bi­ja mo­že da do­đe u si­tu­a­ci­ju da Evrop­skoj in­ve­sti­ci­o­noj ban­ci i Evrop­skoj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj, od ko­jih je uze­la ukup­no 58 mi­li­o­na evra kre­di­ta za po­prav­ku „Ga­ze­le”, mo­ra da pla­ća pro­vi­zi­ju

Dok se gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić „prepucavaju” oko toga ko je kriv što obnova „Gazele”, najdužeg beogradskog prelaza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preko Save, nikako da počne, Srbija gubi ne samo dragoceno vreme, već i novac.

Svaki dan odlaganja početka radova, prema oceni stručnjaka, ne samo što povećava šanse da neko strada na ionako dotrajalom mostu, nego i košta državu, odnosno poreske obveznike.

Drugim rečima, postoji realna mogućnost da Srbija dođe u situaciju da Evropskoj investicionoj banci (EIB) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), od kojih je uzela ukupno 58 miliona evra kredita za popravku „Gazele”, mora da plaća proviziju zbog toga što nije na vreme počela da koristi odobreni zajam.

– Reč je o takozvanom komitmentu fi, odnosno naknadi za angažovanje – objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. – Ako je tako predviđeno ugovorom o zajmu, naša zemlja će morati da evropskim bankarima plaća proviziju za period od kada nam je kredit odobren, pa sve do dana kada konačno počnemo da ga koristimo.

To nije naročito velika cifra, obično oko jedan odsto ukupne vrednosti kredita, ali dovoljno govori o našoj neorganizovanosti.

Naš sagovornik, međutim, odbacuje mogućnost da upravo evropski bankari namerno odlažu izdavanje potvrde da je nehigijensko naselje ispod „Gazele” uspešno izmešteno, kako bi mogli da naplaćuju proviziju.

– Pre bih rekao da je posredi nespretna priprema naših vlasti za ovaj posao. Jer, naša je obaveza da organizujemo ceo projekat, a ne onaj ko nam je dao kredit. Mada, postoje banke koje na sve načine pokušavaju da naplate što više novca, ali to obično čine u situaciji kada imaju tanku likvidnost, što sa EIB i EBRD nije slučaj – smatra Kovačević.

U Javnom preduzeću „Putevi Srbije”, s druge strane, i dalje tvrde da je sve u rukama evropskih bankara. Naglašavaju da je samo preostalo da ove institucije daju zeleno svetlo kako bi „Putevi” i „Štrabag”, pobednik na tenderu za izvođača radova, mogli da potpišu ugovor.

– Ako nam bankari danas jave da je nehigijensko naselje uspešno raseljeno, mi sutra potpisujemo ugovor, a prekosutra počinjemo popravku – objašnjava Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”.

On ističe i da je problem u tome što EIB i EBRD traže od Beograda garanciju da će do 2010. godine raseljeni meštani nehigijenskog naselja biti smešteni u objekte od čvrstog materijala, odnosno da neće ostati u barakama u kojima se sada nalaze.

Naglašava, međutim, da je rešenje na pomolu i da postoje ozbiljne naznake da bi već danas cela priča mogla da bude okončana.

Sličan, optimistički odgovor na pitanje kada će dati zeleno svetlo za potpisivanje ugovora između „Štrabaga” i „Puteva Srbije”, stigao je i iz EBRD, ali niko od predstavnika ove institucije, ni pored više nastojanja „Politike,” nije juče želeo da precizira u čemu je, zapravo, suština problema.

Šta koči popravku „Gazele”, nisu mogli da kažu ni u „Štrabagu”, odakle poručuju da nemaju direktan kontakt sa EIB i EBRD.

– Sve ide preko „Puteva Srbije”. Čim nas oni obaveste da su sve prepreke otklonjene, potpisaćemo sporazum. Hipotetički, ako danas dođe do potpisivanja, već sutra možemo da prionemo na posao, ali, u praksi, potrebno je da prvo pripremimo svu dokumentaciju, pa teren, gradilište...

U svakom slučaju, sam kolovoz neće biti „meta” majstora u skorije vreme – kaže Dragan Pavelić, direktor „Štrabaga” za Srbiju.

Ostaje, međutim, neizvesno da li će i u kojoj meri popravka mosta uticati na funkcionisanje saobraćaja u glavnom gradu. Zbog toga su gradske vlasti, u više navrata, tražile od „Puteva Srbije” da im dostave planove o tome koliko će tačno radovi trajati i u kom periodu će „Gazela” biti zatvorena za saobraćaj.

Iz ovog javnog preduzeća su poručili da nema razloga za zabrinutost, jer će, sasvim sigurno, barem do sredine sledeće godine majstori popravljati konstrukciju mosta, dok će kolovoz biti na dnevnom redu znatno kasnije.

Suština je, međutim, u tome što „Putevi Srbije” nemaju preciznu dinamiku obavljanja radova i neće je imati sve dok ne potpišu ugovor sa glavnim izvođačem – „Štrabagom”.

A kada će se to dogoditi, ponavljaju u ovom preduzeću, zavisi isključivo od procene evropskih bankara da li je nehigijensko naselje izmešteno u skladu sa Akcionim planom Skupštine Beograda.

Ni­ko­la Mi­ko­vić

[objavljeno: 08/09/2009]

Nastavak na Politika...