Izvor: RTS, 26.Dec.2013, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskup komfor
Većina stambenih objekata u Srbiji ušla je u četvrtu deceniju a mnogi su stariji i od sedamdeset godina. U njih se nije ulagalo a sada je zbog nemaštine ali i novih tehnoloških zahteva još teže ulagati.
Skoro dve trećine kuća i stanova u Srbiji ušlo je u četvrtu deceniju ili je čak starije, a svaki deseti objekat je izgrađen pre 1945. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Najstarije domove imaju Beograđani i Vojvođani, a zbog nemaštine retko ko može >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da ulaže u skupu, ali neophodnu popravku ili rekonstrukciju.
Zgrade izgrađene pre šest decenija, bile su privremeni dom neimarima koji su gradili obližnje stanove. Danas tu žive mnogi Voždovčani. Iako se često čuje da je stara gradnja kvalitetnija, iskustvo stanara je drugačije.
"Uglavnom je puna mana, od struje, od izolacije, prozori slabo dihtuju, vrata su loša u hodnicima, podrum je isto pun vlage i sami stanovi su puni vlage, tako da je to stalno neko dovijanje samostalno, kroz izvođenje unutrašnjih radova ", kaže Teodor Novotni.
U najstarijoj beogradskoj opštini Stari grad skoro polovina objekata svedoči o vremenu pre završetka Drugog svetskog rata. Promenom vlasničke strukture 90-tih, stanari su postali vlasnici zgrada, pa je tako i održavanje palo na njih.
"Što se održavanja samih zgrada u centru tiče, vrlo je loše održavanje od strane vlasnika, odnosno stanova, ja mislim da je pre svega materijalni momenat u pitanju i to je suština. Tu je populacija stanovništa uglavnom stara i retko ko iz centra grada želi da proda stan i da ode na nekakvu periferiju gde bi mogao jednostavnije i bolje da obezbedi sebi bolji život", kaže Veselin Marković , v.d. direktora JP "Gradsko stambeno"
Stariji objekti mogu biti funkcionalni, ali samo ako se redovno održavaju. Vremenom propadaju instalacije, stolarija, fasade. Onima koji nisu građeni po propisima, potrebno je i ojačavanje, kako bi bili stabilniji.
"Svakih 40, 50 godina treba izvršiti rekonstrukciju celog objekta, ne vodeći računa samo o konstrukciji, nego o instalacijama, sada pričamo već o energetskoj efikasnosti, gde većina zgrada ne zadovoljavaju taj problem ",kaže dr Milan Glišić , član Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije.
Stručnjaci smatraju da bi sve koji odluče da obnove kuće i zgrade trebalo stimulisati npr. oslobađanjem dela poreza.
One koji skupe novac da temeljno obnove svoje domove, zakon obavezuje da angažuju inženjere koji će izvoditi, ali i kontrolisati građevinske radove. To je neophodno, kažu stručnjaci, kako bi se izbeglo iskustvo mnogih Kraljevčana kojima su, zbog nepoštovanja građevinskih pravila, kuće stradale u zemljotresu 2010.
