Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preporuke MMF-a bolne za sporovođenje
Svaka druga politika je demagogija, a svaki političar koji se bude opredelio da je sprovede imaće težak zadatak, poručuju ekonomisti
U Promemoriji koja je izdata posle višednevnih razgovora s predstavnicima vlasti i centralne banke Srbije, Misija MMF-a preporučila je detaljnu promenu ekonomske politike, nastavak strukturnih reformi i preispitivanje celokupne državne potrošnje. MMF savetuje i smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa, da se ne usvoji predloženi budžet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ovu godinu koji predviđa deficit od 2,75 odsto i, pored ostalog, ukazuje na visok rast spoljnog duga.
Za virtuelnim okruglim stolom "Politike" nije bilo ekonomiste koji ne bi potpisao sve preporuke MMF-a za vođenje nacionalne ekonomije u ovoj godini.
Smanjenje javne potrošnje, svakako je najbolje rešenje za Srbiju, kazala je Dana Popović iz Centra za liberalno-demokratske studije. Ona je u izjavi za Betu objasnila da sugestije MMF-a "vode ka putanji održivog i zdravog razvoja", iako neće biti lako sprovesti mere koje je ta finansijska institucija predložila. "Svaka druga monetarna politika je politička demagogija, a svaki političar koji se ipak bude opredelio da sprovede preporuke MMF-a imaće pred sobom težak zadatak", kazala je Popovićeva. Zato je vreme da narod u Srbiji, kako je kazala, promeni način razmišljanja i umesto da pita "kada će biti bolje, da poželi da više radi, privređuje i da zaista traži posao".
I za Miroslava Prokopijevića, predsednika centra za slobodno tržište, preporuke MMF-a su u celosti na mestu.
– Kako, očigledno, ne očekuju novi aranžman sa Srbijom, predstavnici MMF-a su otvoreno progovorili, bez diplomatskih rukavica – kaže Prokopijević. – Jasno je rečeno, a na to je ukazivalo i nekoliko ovdašnjih ekonomista, da je budžet Srbije u 2006. bio u deficitu od 1,5 odsto BDP-a i da će i u 2007. biti u velikom deficitu od 2,75 odsto BDP-a. Najvažniji deo preporuka MMF-a je da Srbija nastavi sa reformama i počne sa privatizacijom javnih i komunalnih preduzeća, i ubrza privatizaciju firmi u stečaju kroz likvidacije. Prema tome, preporuke su odlične, ali je problem što Srbija nema vladu. A kada je dobije, za nju će preporučene politike biti bolne za sprovođenje.
Prokopijević napominje da buduća vlada neće biti u obavezi da prihvati saopštene preporuke MMF-a, osim ako ne uzme u obzir činjenicu da je reč o razumnim i korisnim savetima.
I dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, "stekao je utisak" da su stručnjaci MMF-a pažljivo pratili izjave naših ekonomista, jer su napisali veoma slične kritičke primedbe na prošlogodišnje ekonomske rezultate Srbije.
– Ovo se naročito odnosi na neopravdano povećanje javne potrošnje u poslednja tri meseca prošle godine, koja se prelila i na početak 2007 – ukazuje Bajec. – Naravno, reč je i o prošlogodišnjem mnogo većem realnom rastu plata u odnosu na rast BDP-a i produktivnosti. I MMF je ovom prilikom jasno stavio do znanja da je makroekonomska stabilnost u ovoj godini prvenstveno u rukama države i njenog budžeta i to će biti najteži posao za budućeg ministra finansija. Pre svega da prištedi u javnim rashodima, kako ne bi ovakva javna potrošnja izazvala inflacioni pritisak, još više podstakla uvoz i time pogoršala naš spoljnotrgovinski i platni deficit.
Bilo bi veoma loše, naglašava Bajec, da NBS svojim veoma skupim merama monetarne politike, čega smo bili svedoci, obuzdava inflaciju na račun visokih kamatnih stopa i jačanja dinara. To bi otežalo ostvarivanje osnovnog zadatka srpske ekonomije da povećava privredni rast i izvoz.
Bajec dodaje da su i poslednje preporuke MMF-a još jedan dokaz da nam je aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom organizacijom potreban, misleći na "monitoring", a ne i na finansijski aranžman.
– Vlada će morati, koliko god to bilo nepopularno, da napravi rezove u javnoj potrošnji, a možda i da poveća prihode budžeta tamo gde je to najbezbolnije, kao što su, na primer, akcize – smatra Bajec. – Jedno je sigurno, ključ cenovne stabilnosti je mnogo više u rukama vlade i ministra finansija nego u rukama guvernera, ma ko bio u tim ulogama.
Na pitanje, gde bi to vlada mogla najbezbolnije "da uštine" na rashodima iz budžeta, Bajec kaže da je najteže smanjivati zakonska prava budžetskih korisnika, uključujući i već odobrena povećanja plata krajem prošle godine u javnom sektoru. Ali, to ne znači da u nekim javnim preduzećima, gde su se plate otele svakoj kontroli u poslednje vreme, država, kao vlasnik, ne bi mogla da uvede ograničenje njihovog budućeg rasta, kao što je to učinila u prvom delu 2006. Država bi, takođe, mogla da prištedi nekoliko milijardi dinara i na materijalnim rashodima.
Ovom prilikom naši sagovornici, baš kao i MMF, takođe nisu mogli da zaobiđu Nacionalni investicioni program. Za jedne je NIP ekonomski štetan, a po rečima Bajeca, on bi morao da pretrpi ozbiljne promene. Pre svega da se jasnije sačine prioriteti njegove namene. Da se da prednost izgradnji infrastrukture, kao osnovi za privlačenje direktnih stranih investicija i povećanja zaposlenosti, uz istovremeno doziranje trošenja tih para kako ne bi stvarala inflacione pritiske.
Al. Mikavica
--------------------------------------------------------------------------
Jelašić: U "rikverc" zarade i cene
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče Tanjugu da NBS nije iznenađena izveštajem Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u kome ta institucija preporučuje smanjenje javne potrošnje i donošenje jakog budžeta koji će doprineti da se očuvaju stabilnost cena i niska inflacija. "Konstatacije koje je u svom izveštaju izneo Međunarodni monetarni fond, za nas nisu iznenađenje, jer su samo potvrdile ono na šta je NBS više puta upozoravala – da je neophodno smanjenje javne potrošnje, uspostavljanje kontrole nad rastom regulisanih ili cena koje se monopolski formiraju, kao i donošenje jednog jakog budžeta", rekao je Jelašić.
Tanjug
[objavljeno: 17.03.2007.]
.jpg)
