Izvor: Blic, 24.Nov.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepoloviti javnu potrošnju
Prema nezvaničnim informacijama, zahtevi korisnika budžeta za trošenjem u 2011. iznosili su oko 900 milijardi dinara, što je za 150 milijardi više od onoga što je bilo prihvatljivo za MMF. Upravo taj podatak je izgleda bio i glavni razlog odlaska pregovaračkog tima MMF bez konačnog dogovora, uz poruku da je “postignut značajan napredak u razgovorima o budžetu, ali pregovori nisu mogli da budu okončani za vreme boravka misije“.
Prvo što je odmah po njihovom odlasku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << precrtano u Ministarstvu finansija bili su predlozi za nagrade zaposlenima u administraciji, a skoro sva ministarstva i razne državne institucije su tražili bonuse. Diana Dragutinović je u obraćanju novinarima bila vrlo kratka, rekavši da će detalji budžeta za narednu godinu biti poznati za dan ili dva i da će budžetski deficit iznositi 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 140 milijardi dinara. Suštinska stvar za budžet je da ima razvojnu liniju, da može da podstiče one privredne grane koje imaju izvozni kapacitet, prenosi stav privrednika Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.
Dr Nebojša Savić
- Ako koncipiramo budžet na 25 ministarstava, na tako veliku državnu administarciju biće problema, naravno. Takođe, moraju se ispraviti dve greške: prva, povećati izdvajanje za poljoprivredu i, druga, ozbiljno smanjiti javnu potrošnju - kaže Bugarin.
Uglavnom se zna šta bi trebalo činiti, ali su odluke koje imaju ekonomski karakter uvek skopčane sa političkim interesima i kalkulacijama. Suštinski, smatra dr Nebojša Savić, profesor na FEFA, mi smo pred izborom.
- Donošenje budžeta za 2011. godinu je pravi test političke i društvene odgovornosti da li u Srbiji postoji spremnost da se suočimo sa krizom na način koji će obezbediti prosperitetnu budućnost ili će se i dalje tumarati u okviru kratkoročnih mera i krpljenja bez vizije kuda Srbija ide. Imamo staru dilemu, investirati ili trošiti, koja je do sada uvek bila rešavana u korist potrošnje. Zbog toga smo na ovom nivou razvoja na kome se nalazimo. Međutim, odluka o narednom budžetu može biti presudna u dogoročnom smislu - smatra profesor Savić.
Miloš Bugarin
U postkriznoj studiji koju su radili najugledniji domaći ekonomisti piše da Srbija kraj sledeće decenije može da dočeka kao zemlja sa 400.000 novih radnih mesta, sa prosečnim ekonomskim rastom od šest odsto - ali, kako primećuje dr Stojan Stamenković, "to nije prognoza, već projekcija”, koja bi valjalo da se ostvari.
- Vlada mora da nađe načina da smanji potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario - kaže Dragomir Janković sa Evropskog ekonomskog instituta.
Norme o fiskalnoj odgovornosti obavezuju državu da svake godine smanjuje deficit za 0,75 odsto sve do 2015. godine kada državna kasa treba da bude uravnotežena. To će biti lakše ako godišnji rast bruto društvenog proizvoda bude u skladu sa projekcijom, dakle prosečno oko šest odsto. Međutim, za narednu godinu se već osnovano pretpostavlja da će to biti tri, najviše tri i po procenta rasta. U svakom slučaju, u budžetu za narednu godinu biće oko 100 milijardi dinara različitih podsticaja privredi, što ekonomisti ocenjuju kao dobru orijentaciju. Šta su tačne pozicije i cifre, još se ne zna jer se čeka konačni dogovor sa MMF, kako to rekoše neki članovi Vlade, posredstvom "mejla i telefona”. To okončanje je najavljeno za kraj protekle nedelje, ali se očigledno neće desiti pre nego se u parlamentu usvoji rebalans državne kase za tekuću godinu.
Izdvajanja privrede za administarciju
GodinaIznos
2003.46
2004.48,5
2005.54
2006.57,5
2007.66
2008.69,5
2009.79
Napomena: iznosi su u milijardama dinara
Ekonomski fakti 2001-2010. godina
- Industrijska proizvodnja 2009. godine bila je za 53,4% manja nego 1990. godine
- Od 2001. do 2008. (pre ekonom. krize) ind. proizvodnja porasla je samo 7,1%
- Zbog niskog nivoa industrijske proizvodnje iz Srbije se od 2001. do septembra 2009. godine odlilo ukupno 56,89 milijardi dolara za koliko je uvoz bio veći od izvoza
- Industrijska proizvodnja se u 2009. godini gotovo izjednačila sa nivoom industrijske proizvodnje u 1992. i 1993. godini u doba nezapamćene inflacije
- Posledica: prema Global Competitiveness Reportu, od 11 bivših socijalističkih zemalja, Srbija i Ukrajina su najmanje konkurentne i drže stalno dva poslednja mesta. U 2004. godini Srbija je bila na 89, a Ukrajina na 86. mestu.Godine 2009. Srbija je zauzela 93. mesto, a Ukrajina 82.
