Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2018, 13:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijera dokumentarnog filma "Enkel" (VIDEO)

U četvrtak, 10. maja u 20 časova, u bioskopu "Arena Cineplex" zakazana je svečana projekcija dugometražnog dokumentarnog filma "Enkel", scenariste i reditelja Aleksandra Reljića, u produkciji Radio televizije Vojvodine. Specijalni gost biće glavni akter filma, Hans Rajner Hes, unuk komandanta logora Aušvic, aktivni borac protiv negiranja holokausta, antisemitizma, rasizma i ksenofobije.

Dugometražni dokumentarni film "Enkel" je priča o suočavanju sa najmonstruoznijim zločinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u istoriji čovečanstva - holokaustom, iz ugla unuka komandanta Aušvica Rajnera Hesa i preživele logorašice Eve Mozes Kor, koja ga je 2014. simbolično usvojila kao svog unuka.

Njih dvoje su potpisali zavet o zajedničkoj borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu.

Autor filma Aleksandar Reljić o filmu

Ideja za film "Enkel" rodila se početkom 2015, u vreme 70. godišnjice oslobođenja Aušvica.

Završavali smo dokumentarni TV film pod nazivom "Auschwitz – Jugoslovensko sećanje", koji se emitovao 27. januara tačno na 70. godišnjicu oslobođenja tog stravičnog logora smrti.

Tog dana okretao sam domaće i strane TV kanale da vidim kako kolege izveštavaju o ovom važnom i velikom jubileju. Naleteo sam na intervju Kristijan Amanpur sa Rajnerom Hesom, na CNN-u, koji se uključivao direktno iz Krakova i koji je došao da prisustvuje godišnjici stravičnog zločina, koji je počinio njegov deda.

Zenemeo sam i rekao u sebi: "Ja ovog čoveka moram da nađem i snimim priču". Počeo sam da pretražujem podatke o Hesu na internetu i pronašao "Daily Telegraf" od 15. januara 2015. i članak o Rajneru, Evi i simboličnom usvajanju. Potražio sam Hesov profil na fejsbuku i poslao mu kratku poruku da sam novinar iz Srbije i da tražim njegovu mejl adresu. Odgovorio je za dvadesetak minuta, i do kraja te večeri sve je bilo dogovoreno. Imali smo sreće jer smo prvi ponudili snimanje dokumentarnog filma.

Menadžment kuće je prepoznao značaj priče i 14. aprila šestočlana ekipa RTV-a, bila je na putu za Poljsku, gradić Osvijećim (poznatiji po nemačkom nazivu Auschwitz) na susret sa Rajnerom.

Prešli smo još dve hiljade kilometara kombijem RTV-a kroz Poljsku i Nemačku. Kockice su se potpuno poklopile jer je i Eva doletela iz Amerike. Sa njom smo se sreli u nemačkom gradu Lineburgu, na suđenju Oskaru Greningu, knjigovođi iz Aušvica, jer je bila jedna od glavnih svedokinja.

Verujem da je "Enkel" jedna izuzetno važna priča, koja u isto vreme govori o suočavanju sa stravičnim zločinima, ali i o praštanju, u pokušaju da se takvi zločini ne ponove u budućnosti.

Film sam posvetio Jevrejima iz Bačke da se ne bi zaboravilo njihovo stradanje. Deset hiljada njih su odvedeni i ubijeni u Aušvicu.

Rajner Hes je unuk Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, koji je 16. aprila 1947. obešen u Aušvicu za ubistvo dva i po miliona Jevreja. Rudolf Hes je u Aušvicu organizovao industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komorama i krematorijumima, u okviru nacističkog projekta "konačno rešenje", a u proleće 1944, za 56 dana ubija 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Mađarske.

U vreme Drugog svetskog rata, Bačka je bila deo mađarske okupacione zone i te 1944, preko deset hiljada Jevreja sa njenih prostora odvedeno je u Aušvic, u sigurnu smrt.

Kao komandant Aušvica, Rudolf je sa porodicom živeo u vili, pored logora, tako da su se Rajnerov otac Hans Jurgen i njegove tri sestre i brat, igrali u dvorištu kuće, na samo 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivani ljudi.

Tako da se Rajnerov deda, nakon svakodnevnog ubijanja preko 10.000 ljudi "vraćao kući sa posla" i vodio "normalan porodični život".

Rajner Hes, unuk masovnog ubice, zapravo je tragična ličnost koja se bori sa duhovima prošlosti, kako bi zaštitio sopstvenu decu i unuke od mračnog porodičnog nasleđa.

Kada je shvatio ulogu svog dede (49) pobegao je od kuće i prekinuo odnose sa porodicom.

Rajner je tada imao je 15 godina, ali ga je potpuno slomilo saznanje da je deda obešen zbog ubistva dva i po miliona ljudi, najviše civila, žena, dece i staraca.

Kada je napunio 39, preživeo je težak srčani udar i odlučio da se konačno suoči sa mračnim nasleđem dede, porodice, kao i sa strahotama holokausta i da krene u borbu protiv negiranja tog najstrašnijeg zločina u istoriji.

Čim je izašao u javnost, postao je najveći neprijatelj i izdajnik svog oca Hansa Jurgena i cele porodice. Njegov otac, tri tetke i stric, su kao deca, tokom Drugog svetskog rata, "normalno" živeli u vili komandanta logora, na svega 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivane žrtve njihovog oca i Rajnerovog dede. Dvorište vile delio je samo zid logora, u kojem je ubijeno preko milion ljudi.

Sa druge strane zida, Eva Mozes Kor je imala deset godina kada je deportovana u Aušvic i zajedno sa sestrom bliznakinjom Mirjam, bila podvrgnuta nacističkim smrtonosnim laboratorijskim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea.

Njih dve su ostale bez roditelja i dve starije sestre, svega pola sata nakon što su sišle iz stočnog vagona na "rampu za selekciju" u Aušvicu. Posle smrti Mirjam 1993, Eva je javno oprostila doktoru Mengeleu za ono što joj je uradio. Svoj oprost nacistima objašnjava rečima da "ne želi da do kraja života bude žrtva Aušvica".

Svoj odnos sa Rajnerom, Eva objašnjava rečima: "Činjenica da je on Hesov unuk, za mene predstavlja sjajnu osvetu! Hes ne može da uživa u svom unuku, ali ja mogu'".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...