Izvor: Politika, Tanjug, 13.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijer upozorio guvernera
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Narodna banka Srbije treba da preuzme odgovornost za slabljenje kursa dinara
Premijer Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da država svojom budžetskom politikom i merama, koje je sprovodila proteklih meseci, ni na koji način nije uticala na slabljenje kursa dinara.
NBS je, smatra, trebalo da predvidi da će krajem godine porasti potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stabilizuje kurs domaće valute.
„Očekujem da NBS, kao nezavisna institucija, ali istovremeno i partner vlade u kreiranju ekonomske politike, dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama prebacuju odgovornost za svoje propuste na vladu”, rekao je Cvetković.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je, pak,juče da će centralna banka „smiriti” devizno tržište minimalnim korišćenjem deviznih rezervi i da će tržište samo odlučiti na kom nivou će biti kurs dinara. Da li je u tom smeru bila jučerašnja intervencija na deviznom tržištu od 23 miliona evra, ostaje da se vidi, ali Jelašić smatra da bi povećanje tražnje na osnovu većeg obima dinara i manje ponude deviza značilo da devizno tržište slobodno funkcioniše – da u menjačnicama i bankama ima dovoljno deviza i dinara i da neće biti prevelikih dnevnih „iskakanja”, koja su mnogo manja nego pre godinu dana.
Jelašić uverava, u izjavi za naše novine, da NBS nikada nije rekla da nije bilo koordinacije sa nadležnim državnim organima prilikom konverzije državnih deviza radi plaćanja budžetskih obaveza na kraju prošle godine.
Država je morala, kaže guverner, da izvrši budžetom planirana plaćanja do 31. decembra, a pošto je rebalans budžeta usvojen tek 29. decembra, bilo je jasno da će se sve to obaviti u preostala tri prošlogodišnja dana. Još početkom novembra 2009. sa MMF-om je dogovoreno da deficit budžeta za prošlu godinu, umesto tri, može da iznosi do 4,5 odsto BDP, što je rebalansom bilo i potvrđeno, tako da niko ne može da kaže da se nije znalo da će država na kraju godine imati potrebu za povećanim plaćanjima. A na to kada je rebalans usvojen, naravno, ne utiče Narodna banka.
U toku 11 meseci prošle godine, kako ističe, država je budžetski deficit finansirala emitovanjem svojih trezorskih zapisa, što je bilo neutralno po novčano i devizno tržište, a u decembru je kroz svoja plaćanja budžetskim korisnicima „upumpala” u sistem 12 milijardi dinara, uglavnom poslednjih dana tog meseca. Naravno, dodaje guverner, da je NBS očekivala da će to imati uticaj na devizno tržište i izražava čuđenje kako to nisu očekivali i drugi. Za koga je sada taj uticaj „iznenađenje”, kako se danima povlači po medijima kroz izjave „eksperata” za kurs.
– Narodna banka je reagovala, kao što reaguje i danas, ne da bi fiksirala kurs na nekom nivou, već da bi stabilizovala devizno tržište uz minimalno trošenje deviznih rezervi. Ne mogu da prognoziram da li ćemo biti prinuđeni da u tom cilju prodamo više od 120 miliona evra, što je, grubo, protivvrednost za pomenutih 12 milijardi dinara. Kategorija preventivne prodaje ili preventivne kupovine deviza ne postoji, iako dobro zvuči, ali polazi od pretpostavke da neko ima čarobnu moć da unapred zna nivo kursa” rekao je Jelašić.
Za razliku od guvernera, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da kurs domaće valute nije realan i da je dobro da dinar nastavlja da gubi na svojoj vrednosti, jer će se tako davati više prostora realnom sektoru – proizvodnji i izvozu.
On je upozorio da je devizni kurs domaće valute „zaista nerealan”, jer ne počiva na realnom utemeljenju, odnosno konkurentskoj snazi domaće privrede, izvoznim i proizvodnim performansama.
Đogović je istakao da su do sada uglavnom, i putem deviznog kursa, bili stimulisani uvoznici i dužnici, odnosno prevashodno uslužni sektor. On je ocenio da se može računati da u 2010. godine dođe do daljeg proklizavanja dinara, dodajući da od kreatora politike u NBS i njenog saglasja sa vladom, zavisi kada i u kom obimu.
Đogović je naglasio i da mere glavnih aktera na tržištu – NBS i vlade moraju biti sinhronizovane, jer su upravo oni svojim merama uslovljavali apresirani devizni kurs.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević ocenio jeda promene kursa neće mnogo uticati na korekcije cena, jer zato nema ekonomskih, odnosno troškovnih razloga.On je rekao da fluktuacije kursa u granicama od jedan do dva odsto nisu toliko relevantne, da bi došlo do nekog lančanog povećanja cena.
Ništa spektakularno se na segmentu cena nije desilo već sedam-osam meseci. Imamo potpuno stabilne cene, prošlu godinu smo završili sa inflacijom, nešto većom od sedam odsto, što je u okviru makroekonomskih projekcija za 2009. godinu, rekao je ministar.
„Ja sam optimista i verujem da ćemo u ovog godini imati isti, ili čak nešto niži nivo cena na godišnjem nivou, a sve ostalo je psihološki uticaj, za koji verujem da ovoga puta neće doprineti pokretanju cenovne spirale, kao što se u prošlosti događalo”, ukazao je Milosavljević.
B. Dumić i Tanjug
-------------------------------------------------------
Guverner na naslovnoj strani „Politike” u protekloj godini
– Neću da ugađam izvoznim magovima (17. januara )
– U kriznom paketu vlade i krediti građana (29. januara)
– Neizbežan rebalans budžeta (20. februara)
– MMF izgovor za nepopularne mere (24. marta)
– Evropa će pomoći Srbiji (16. maja )
– Para ima, ali nema poverenja u privredu (27. maja )
– Zašto ponovo čekamo MMF (20. juna)
– Guverner Jelašić ispravlja Cvetkovića (26. juna )
– Na sednicama vlade ćute, pred novinarima kritikuju (14. jula)
– Guverner NBS naljutio privrednike (9. decembra )
– Država i privreda ne mogu da brane fiksni kurs (11. decembra)
[objavljeno: 14/01/2010]
.jpg)
