Izvor: B92, 28.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prema BDP-u Hrvati prvi u regionu
Zagreb -- Hrvatski građani su prema finansijskom bogatstvu u odnosu na bruto društveni proizvod najbogatiji među zemljama srednje i istočne Evrope, piše Jutarnji list.
Imovina Hrvata je lane iznosila 44 odsto, a ove će godine biti 45 odsto BDP, prognoze su iz istraživanja Unikredita, a posle Hrvata ove godine će najbogatiji biti Česi (37 odsto BDP), a slede Poljaci (35 posto), Slovaci (33 odsto), Mađari (32 odsto), Turci (26 odsto), Bugari (19 odsto), Rusi (11 odsto) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Rumuni (sedam odsto).
Hrvati imaju 185.513 kuća za odmor, više od 88 odsto Hrvata ima kuću ili stan u privatnom vlasništvu, a 74 odsto ima privatno vlasništvo bez obaveze otplate stambenog kredita, dok 8,5 odsto domanćinstava ima u svom vlasništvu i drugi stan.
Više od polovine tog bogatstva su depoziti u bankama, a ostalo je imovina u deonicama i fondovima, kao kućna štednja.
Druga strana medalje u finansijama hrvatskih domaćinstava je zaduženost, koja je lane iznosila 43 odsto BDP. Uglavnom je reč o stambenim i potrošačkim kreditima koji bi ove godine mogli rasti 5,7 a sledeće godine 8,8 odsto, predviđa Unikredit.
U zaduženosti su hrvatska domaćinstva među najranjivijima u regiji, jer njih 27 odsto troši više od 30 odsto svog kućnog budžeta na vraćanje dugova, pokazala je takođe ova analiza.
Samo je u Rumuniji veći procenat najzaduženijih domaćinstava - 32 odsto, dok ih je najmanje u Slovačkoj, Sloveniji, Poljskoj i Češkoj - devet odsto ili manje.
Banke i korporacije najveći dužnici
Od 38 milijardi evra ukupnog inostranog duga Hrvatske, samo sedam milijardi evra je dug države, a ostalo su krediti banaka i privatnih korporacija.
Kompanije su dominantni dužnici sa oko 17 milijardi evra, a ove im godine na naplatu dolazi 5,8 milijardi evra, precizira "Večernji list".
Hrvatska narodna banka (HNB) veruje da će se privani sektor i u ovoj godini zaduživati preko granice, ali neće to biti kao prošle godine u iznosu od tri milijarde evra, nego najviše oko milijardu evra.
Veći problem će biti, kako se navodi, kako da otplate dug koji ove godine dospeva na naplatu, jer će biti teško te obaveze refinansirati novim kreditima.
Sav slobodan kapital u Hrvatskoj, pak, uzima država, što je i osnovni razlog zbog kojeg preduzetnici pritiskaju vladu da se prestane zaduživati.
Procenjuje se da će domaće banke ove godine plasirati oko 30 milijardi kuna (4,1 milijardu evra) novih kredita, što je znatno manje od iznosa duga koji treba vratiti. Svim sektorima na naplatu dolazi 11 milijardi evra, a navodno samo banke imaju zatvorene financijske konstrukcije.
