Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2017, 14:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prelazak sa ratarenja na proizvodnju voća

U Zapadno bačkom okrugu sve je više zasada pod trešnjama, leskom, malinama. Proizvođači se opredeljuju za ovu proizvodnju jer žele veći profit, ali su i željni znanja , kažu stručnjaci koji pomažu u formiranju zasada.

Kada je 2012. godine podignut zasad trešanja na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Sombor, imalo je za cilj da se proizvođači upoznaju sa novim tehnologijama i da se prošire zasadi voća u Vojvodini.

Ogledni voćnjak u Karavukovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je sa sortama "regina" i "kordia" dostigao vrhunske prinose i, prema rečima profesora dr Zorana Keserovića, bio vodilja za uvođenje novih sorti i tehnologija u proizvodnji trešanja.

"U ovim uslovima one su pokazale veoma visoku rodnost. U 2016. godini kod "regine" smo imali 16 tona po hektaru. Da bi se postigli vrhunski rezultati mora se primeniti nova tehnologija. Svaka voćna vrsta zahteva novu tehnologiju. Tako i kod trešnje smo pored gustih zasada, vodili računa o navodnjavanju i o đubrenju kao važnoj agrotehničkoj meri. Proizvođači u oprašivanju retko koriste bumbare, a mi smo u oglednom polju imali dve košnice po hektaru i pokazalo se da su oni odradili taj posao", kaže Keserović.

Kao posledica ovih iskustava, u Karavukovu je podignut i najsavremeniji zasad trešanja na 10 hektara.

Direktor Agrodunava, Stevan Stanojković , kaže da je zadovoljan stanjem voćnjaka i da planira proširenje.

"Ovo je sađeno tačno pre godinu dana. Mi smo već u prvoj godini imali neki simbolični rod. Svaka sadnica je dala po desetak trešanja. Kao što vidite izgledaju zdravo, prijem je sto posto i nadamo se da će na proleće dati još više", kaže Stanojković.

Željko Jurić, voćar iz Sombora, prošle godine je posadio hektar trešanja i još nema iskustva u ovoj proizvodnji.

"Najveći problem je radna snaga... nema ljudi. Mreža je u toku, radi se na tome, navodnjavanje sam uradio", kaže Jurić.

Kako rezati trešnju lesku i malinu da bi imali dobar rod kao na oglednom polju i gde proizvođači najviše greše, bila je tema skupa u PSS Sombor, za sve mlade voćare.

"Prva mera kojom se određuje rodnost je rezidba. Ima ona izreka svi znaju da seku, malo zna da reže. Tako da ću ja govoriti kako se formira uzgojni oblik i kako se režu zasadi u punom rodu. to je prva mera za regulisanje rodnosti. Druga je proređivanje cvetova i tek zametnutih plodića. Kod trešnje, mi to radimo u fazi cvetanja", kaže Zoran Keserović.

"Ljudi najviše greše što se ne uradi kvalitetna i pravilna rezidba. Samim tim se ne ostavljaju rodni i lisni pupoljci za kvalitetnu godinu. Ne iznose se sve te grane napolje, jer ipak su na njima infektivni materijali koji vrše zarazu novih zasada", kaže Tatjana Veselinovič , koordinator prognozno-izveštajne službe.

Milisav Menković, proizvođač iz Srpskog Miletića, odlučio je da proizvodi lešnik. Posadio je dva hektara i došao da nešto nauči.

"Ima već dve godine od kako je zasađena, a 2017. je treća godina i sada je ona u fazi da treba da se uradi prvo rezanje. Ja sam to delimično uradio, ali sada sam došao da čujem malo stručnije ljude šta će reći", kaže Menković.

Zoran Arsić iz Sonte ima hektar lešnjaka koji je dao sinu i zamera državi što zemlju daje biznismenima na 30 godina i kaže da bi bilo bolje da je državna zemlja data mladima koji hoće da ostanu na selu.

"Ja bi na taj način da zadržim svog sina na selu... to je sve na njegovo ime. Država sad daje zemlju strancima na 30 godina. Moj sin ima 21 godinu i kad bude mogao da uzme zemlju imaće 51 godinu, a šta raditi dotle", pita se Arsić.

Pre dve nedelje dve nedelje osnovano udruženje malinara Bačka Sombor, od 50-ak članova. Pred novu sezonu, to je važan korak.

"Mislim da će oni ove godine biti mnogo organizovaniji, da će imati bolju cenu i bolji plasman. Na teritoriji Sombora, Apatina i Odžaka ima oko 600 hektara maline, što je ozbiljna površina i predstoji dobra perspektiva za udruženje i proizvođače koji će se baviti sa tim", ističe Zoran Boca, savetodavac.

Prelazak sa ratarenja na proizvodnju voća je evidentan i sve je više onih koji želeći veću zaradu žele i da ovladaju agrotehnikom. voća će biti sve više, ali za sada nema investicija u preradu. To je, kažu stručnjaci, sledeći korak.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...