Izvor: Večernje novosti, 13.Okt.2012, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prekvalifikacija: Sigurna plata od zanata

DAKTILOGRAFI, pravni i ekonomski tehničari, svršeni gimnazijalci, koji godinama obilaze šaltere biroa za zapošljavanje sve češće se odlučuju da promene zanimanje. Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je bez posla 751.458 osoba. Mnogi od njih, u potrazi za radnim mestom i sigurnom platom, prekvalifikuju se za kuvare, frizere, pekare, računovođe...Nekoliko hiljada godišnje kurseve i obuke završava o trošku države i potencijalnih poslodavaca, a bar isto toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je i onih koji sami finansiraju obuku i diplomu nekog zanata.Nacionalna služba za zapošljavanje redovno preusmerava svoje „klijente“ na nešto isplativije profesije koje će ih lakše dovesti do (prve) plate. Samo u ovoj godini je prekvalifikovano oko 2.500 nezaposlenih, a još nije stavljena tačka.- Od januara do danas smo imali 139 različitih programa za prekvalifikaciju, a najviše (22 odsto) odnosilo se na pravo i administraciju, i to za vođenje poslovnih knjiga, elektronsko poslovanje, računovodstvo... Na drugom mestu po zastupljenosti bile su prekvalifikacije za mašinstvo i obradu metala (15 odsto), a na trećem (12 odsto) su obuke iz građevinarstva - objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ. KUVARI I FRIZERI POLAZNICI „Druge šanse“, odrasli koji u trogodišnjem školovanju dolaze do male mature, najviše se interesuju za obuku pomoćnog kuvara, za izradu peciva i pica. Popularni su i poslovi na održavanju motora i motornih vozila, pomoćnik frizera i pomoćnik u trgovini.U NSZ naglašavaju da ne postoje posebni uslovi da bi neko postao kandidat za prekvalifikaciju. U razgovoru sa svakim nezaposlenim stručnjaci dolaze do procene koliko bi takva obuka pomogla da se lakše nađe posao. Pokazalo se da su najveće interesovanje imale žene i mlađi od 35 godina, ali i oni koji su na birou proveli godine i potom shvatili da im se njihove kvalifikacije i znanja neće isplatiti. Većina kandidata ima treći i četvrti stepen stručne spreme.Ove obuke traju od 30 dana do šest meseci, a u proseku tri. Službi za zapošljavanje se, osim nezaposlenih pojedinaca, često obraćaju i sami poslodavci. To je slučaj kada, na primer, dođu veći investitori u neku sredinu, ali na „lokalnom“ birou nema kadrova koji su im u tom trenutku potrebni.- Najviše su poslodavci tražili obuke iz hemije i nemetala - čak 39 odsto zahteva se odnosilo na ovu oblast. Bilo je i 39 odsto obuka iz oblasti tekstila, kao što su šivači i konfekcionari.Potrebu za novim znanjima nameću nove tehnologije, koje su promenile način rada aktuelan pre pet godina. Potrebno je obučiti nezaposlene da rade sa novim mašinama.Dok traju obuke na zahtev poslodavca, nezaposleni dobijaju novačanu pomoć od 5.300 dinara, plaćen im je prevoz i doprinosi u slučaju da se povrede na radu.U ovoj godini je NSZ organizovala i različite obuke za aktivno traženje posla - u pisanju radne biografije, ovladavanju tehnikama traženja posla i savetima za intervju sa poslodavcem... Od početka godine 24.950 nezaposlenih je prošlo kroz ovakve „kurseve“, a zaposlilo ih se više od 4.000. Ovakva vrsta treninga intenzivnije se primenjuje u klubovima za traženje posla, u kojima je bilo 2.498 polaznika, a 415 je našlo novo radno mesto.Hiljade ljudi zanat svake godine izuči u nekom od narodnih univerziteta. Samo kroz obuke i kurseve „Božidara Adžije“ prođe godišnje oko 8.000. Trećina ovih ljudi, prema rečima Žarka Vukmirovića iz NU „Božidar Adžija“, odlučuje se za neki od 250 različitih zanata.- Najatraktivnija su građevinska zanimanja, poput tesara, kraniste, zavarivača, zidara... Neki od njih izuče zanat da bi radili u Rusiji, ali većina za poslove u domaćim firmama. Posebno je u poslednje vreme tražena obuka za viljuškara, jer je veliko interesovanje na tržištu - kaže Vukmirović. - Odmah uz građevinare, po popularnosti su i zanati za ulepšavanje. Masažu savladaju za dva meseca, a frizerski zanat za četiri meseca. Treća grupa, za koju nikada ne jenjava interesovanje, jesu obuke za kuvare, poslastičare, pekare...Naš sagovornik objašnjava da većina polaznika sama sebi plaća kurs, ali da se dešava da to nekada za njih rade i poslodavci. Podjednak je, ocenjuje, broj zaposlenih i nezaposlenih. Prvi bi da nađu posao, pa se prekvalifikuju, a drugi se već bave nekim zanimanjem, pa dođu da bi dobili i formalnu obuku. Da bi stekli znanje i diplomu tesara, keramičara, tapetara ili nekog drugog zanatlije, potrebno je da završe kurs od tri meseca.- Iz hobija sam počela da pravim kolače i torte, prvo za svoju decu, pa za rođendane prijatelja i familije, a onda su ljudi počeli i da naručuju - priča Maja Denić iz Beograda, diplomirani ekonomista. - Shvatila sam da uz posao ekonomiste, sa sestrom, mogu da otvorim malu zanatsku radnju i zato smo obe upisale kurs za poslastičara. Kada se završi kurs, koji ima 160 časova praktične obuke, planiram da otvorim svoju radnju.Za razliku od ovih kurseva koji se plaćaju, ljudi koji nisu završili ni osnovnu školu mogu u okviru projekta „Druga šansa“ besplatno da izuče jednostavnije zanate i budu pomoćnici frizera, kuvara, baštovani ili da se odluče za neko drugo od 50 ponuđenih zanimanja.- Od 529 polaznika završne godine, njih 439 nastavilo je školovanje i otišlo na neku od ponuđenih obuka - objašnjava Aleksandra Kokanović iz „Druge šanse“. - Ukupno ih je 317 zaključilo ugovore sa NSZ o pohađanju ovih obuka, od kojih je 137 već završilo, a ostali bi trebalo da dobiju diplome do kraja godine.

Nastavak na Večernje novosti...