Izvor: B92, 12.Feb.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekovremeni rad niko ne plaća
Beograd -- Radnici koji ostaju duže na poslu tvrde da nisu adekvatno plaćeni, ali retko prijavljuju poslodavce, pišu Novosti.
Prekovremeni rad niko ne plaća
Dve trećine zaposlenih u Srbiji, u Anketi o radnoj snazi, reklo je da na poslu ostaje i "posle zvona", a čak 203.126 je potvrdilo da njihova radna nedelja traje duže od 60 časova.
Ovi radnici kažu da njihov trud nije plaćen i da dodatak za prekovremeni rad dobije tek poneki srećnik.
"U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslednje tri godine bez posla je ostalo 270.000 radnika, pa je činjenica da neko te poslove, za istu platu, mora i da nadoknadi. A to su upravo radnici koji u privatnom sektoru rade dok god ima posla, a često i prekovremeno" - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.
"Ipak, najvredniji su upravo preduzetnici, jer 250.000 vlasnika malih radnji i firmi rade kad mogu, ne gledajući na sat i na kalendar. A oni svakako neće sami sebi obračunati prekovremene sate."
U UPS, ipak, sumnjaju da je prekovremeni rad prisutan u obimu u kojem tvrdi Zavod za statistiku, jer je, kako podsećaju, u poslednje tri godine obim svih poslova opao za 30 odsto.
Ni inspektori rada se na terenu nisu uverili da su svi zaposleni baš ovoliko eksploatisani, pre svega zato što je zloupotrebe teško dokazati. Prema rečima Dragoljuba Peurače, direktora Inspektorata rada, to je moguće učiniti samo na osnovu uvida u originalnu dokumentaciju poslodavca - evidenciju o radnom vremenu i obračunske liste isplaćenih zarada. Tako su rešenja za otklanjanje nedostataka vezanih za radno vreme lane dobila samo 152 poslodavca, iako je prekontrolisano 492.598 zaposlenih.
U Inspektoratu rada, međutim, primećuju da je prekovremeni rad sve prisutniji, ali i da je sve teže kazniti nesavesne poslodavce:
"Prekovremeni rad je najzastupljeniji u delatnosti trgovine na veliko i malo, proizvodnje prehrambenih proizvoda, uslugama smeštaja i ishrane, zdravstva i socijalne zaštite, finansijskih, tehničkih i poslovnih usluga", objašnjava Peurača, i precizira da se na radno vreme u prošloj godini požalilo 8.060 građana.
On dodaje da ni sudovi nisu pokazali dovoljnu efikasnost jer je 558 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zastarelo, kao i da su 1.073 poslodavaca platila penale u ukupnom iznosu od samo 161.565.001 dinara:
"To znači da su sudovi za prekršaje izricali kazne koje su znatno ispod minimalno propisanih zakonskih."
Radnici koji imaju prigovor na svog poslodavca, mogu da se obrate Ispektoratu rada pismom, mejlom, telefonom...
"Podnosilac prijave može navesti svoje podatke, ali i ne mora, odnosno može ostati anoniman. Mi ćemo svakako postupiti po prijavi, a jedina razlika u tome što će, ukoliko je neko potpisan, dobiti i informaciju o rezultatima nadzora", kaže Peurača.
