Izvor: B92, 01.Jun.2010, 02:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prekobrojni činovnici moraju da odu

Beograd -- Da bi od MMF-a dobila novu tranšu od 380 miliona evra kredita, Srbija će morati da smanji administraciju za oko 8.000 ljudi.

Svetski finansijski policajac ne zaboravlja i ne prašta, a i šef misije MMF-a Albert Jeger u završnoj reči po okončanju četvrte revizije stendbaj aranžmana bio je jasan po tom pitanju.

Ukoliko Srbija želi njen uspešan završetak mora do juna da uputi u skupštinsku proceduru predlog zakona o penzionom sistemu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i da smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji za oko 8.000 ljudi.

To je uslov da odbor MMF-a krajem juna odobri i četvrtu tranšu od 380 miliona evra. Sa ispunjavanjem ove druge obaveze, krajem prošle godine potvrđene zakonom, debelo se kasni, što je priznala i ministarka finansija Diana Dragutinović. Taj posao je trebalo da bude obavljen do kraja marta, pa do kraja aprila ove godine. Ona je izjavila da je zadatak do sada ispunjen 40 do 50 odsto, ali da „taj zakon mora da se poštuje.”

Politika navodi da u Ministarstvu finansija, koje nadzire sprovođenje zakona, kažu da je do sada iz svih organa republičke uprave otišlo oko 1.500 ljudi. Oni su dobili rešenja o otkazu, uz isplaćenu otpremninu – trećina tromesečnog proseka plate puta broj godina staža. Na pitanje koliko je ljudi otišlo iz svakog pojedinačnog ministarstva nismo dobili odgovor.

"Još oko 1.000 zaposlenih sada su u statusu neraspoređenih. Njima upravo teče taj rok, a za to vreme primaju 65 odsto od pune plate. Po isteku navedenog roka oni će, ako su našli drugi posao, sami otići ili će dobiti rešenja o otkazu, uz isplaćenu otpremninu", kažu u Ministarstvu finansija i tvrde da će ovaj neprijatan posao biti završen u narednom mesec i po do dva.

Po Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, usvojenim 11. decembra prošle godine, od zatečenih 30.620 lica u 25 ministarstva, 109 vladinih agencija i 14 fondova, na spisku zaposlenih na neodređeno vreme „na republičkom nivou” može biti do 28.400 imena, a na određeno vreme do 10 odsto od tog broja.

U lokalnoj administraciji, u kojoj je, prema nezvaničnoj računici, bilo oko 60.000 ljudi, najviše četiri zaposlena na 1.000 stanovnika, od toga 10 na određeno vreme, što znači da je bez posla trebalo da ostane oko 5.000 službenika.

Preciziran je i rok za donošenje akta o sistematizaciji radnih mesta – 31. decembar 2009. godine. Do tog datuma sva ministarstva bila su obavezna da ih dostave Vladi Srbije, što je i učinjeno, a propisana je i kazna u iznosu od 1.000.000 dinara za rukovodioca organa ako ne donese ovaj akt.

Obavezu da donesu sistematizaciju radnih mesta imale su i opštine. Milivoje Mihajlović, šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima, juče nam je rekao da je vlada usvojila sistematizaciju radnih mesta po okruzima, ali još nema podatka za koliko je smanjen broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Posao nije do kraja okončan, objašnjava Mihajlović, jer su u toku žalbeni postupci.

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu, po završetku poslednje, četvrte, revizije stendbaj aranžmana sa MMF-om, osvrnuo se i na ispunjenje zahteva za smanjenje državne administracije za 10 odsto. Istakao je da je to „izazovna mera” i da je, „iskreno govoreći, došlo do odlaganja sprovođenja tih mera”.

"Nismo usmereni na poreske uštede, već smo usmereni na principe ravnomerne primene u ovoj oblasti", naglasio je on. "Znamo da je vlada primenjivala neke mere, ali ovde je pitanje zašto su neka ministarstva racionalizaciju uradila, a neka nisu", rekao je Lisovolik, uz napomenu da se „želi odluka vlade koja će omogućiti potpunu primenu tih mera”.

Prema rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, ispostavilo se da „neke stvari iz tog zakona ne mogu da se sprovedu brzo, jer zaposleni i u državnoj administraciji imaju neka prava koja im ovim zakonom ne mogu biti oduzeta”.

Pored toga, usledila je, kako je rekla, i kritika iz EU „da time ugrožavamo funkcije koje su bitne za pridruživanje EU i da je ne smanjenje, već povećanje, u određenim oblastima uslov za njihovu pomoć”. Reč je o pomoći od 100 miliona evra za unapređenje državne administracije.

Izgleda da su posle naši pregovarači sa predstavnicima misije MMF-a sve nedoumice na kraju, ipak, rešili. Jer, u razgovoru za Politiku, ministarka Dragutinović je izjavila: „Ispoštovaćemo zahtev koji je MMF tražio u ovoj rundi pregovora”.

Nastavak na B92...

Blic: Može da bude, ne mora da znači