Izvor: Blic, 14.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko suda do doprinosa
Preko suda do doprinosa
BEOGRAD - Radnici kojima poslodavci nisu uredno uplaćivali doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje ne mogu računati da će im kada dođe vreme za penzionisanje period nepokriven doprinosima biti uračunat u penzijski staž. Sudeći prema podatku da su preduzeća na kraju prošle godine po ovom osnovu dugovala penzijskom fondu više od sedam i po milijardi dinara, broj radnika koji ima ovaj problem sigurno nije mali.
U Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za socijalna pitanja kažu da je ovo pitanje isključivo stvar odnosa radnika i poslodavaca i da će se na prvoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta s predstavnicima sindikata i poslodavaca pokušati naći rešenje ovog problema. Gordana Matković, ministar za socijalna pitanja, za 'Blic' objašnjava da Fond PIO preduzećima dužnicima maksimalno izlazi u susret kada je o regulisanju ovih dugova reč, omogućavajući im da dug vrate u ratama. Ako se radi o firmama u stečaju, one bi, smatra Matkovićeva, iz stečajne mase prvo trebalo da izmire ovaj dug kao lično pravo radnika.
Ukoliko ne uspeju da se dogovore sa svojim poslodavcima, radnicima ostaje ili da sami uplate doprinose ili da sudskim putem nateraju preduzeće da ih obešteti. Po zakonu, radnici kojima nisu uplaćeni doprinosi mogu to sami da učine i to za neograničen broj godina, međutim, nameće se pitanje koliko njih ima novca da iz sopstvenih sredstava premosti nepovezani staž, naročito ako se radi o dužem vremenskom periodu. U takvoj situaciji jedno od mogućih rešenja ovog problema, prema tumačenju pravnika, jeste podnošenje tužbe sudu protiv preduzeća koje nije ispunilo zakonske obaveze prema zaposlenima.
Vladimir Krstić, rukovodilac pravne službe u Savezu samostalnih sindikata Srbije, za 'Blic' objašnjava da ovakve tužbe sudu, u kojima se sindikat pojavljuje u ulozi pravnog zastupnika radnika, nisu retke. Prema njegovim rečima, predmet tužbe su ili i neisplaćene zarade i neuplaćeni doprinosi ili samo neisplaćene zarade, dok, kako kaže, nisu imali slučaj da firma duguje samo za doprinose.
- Ukoliko je reč o preduzeću koje se tretira kao preduzeće koje se nalazi u objektivnim finansijskim teškoćama, tužba se može podneti opštinskom sudu u mestu gde je sedište preduzeća. Po zakonu, spor bi trebalo da se okonča za šest meseci, međutim, u praksi ovi sporovi skoro uvek potraju nešto duže od propisane pola godine. Kako je ovde reč o radnim sporovima s novčanim potraživanjima, oni, za razliku od drugih radnih sporova, nisu oslobođeni sudskih troškova. Te troškove naravno plaća onaj ko izgubi spor, a naše iskustvo govori da su to u 95 odsto slučajeva poslodavci, navodi Krstić.
Kada je reč o preduzećima u stečaju, Krstić objašnjava da se po odlasku preduzeća u stečaj iz stečajne mase izdvajaju pare za namirenje neisplaćenih minimalnih zarada i doprinosa, pri čemu ti troškovi imaju tretman troškova stečajnog postupka. Većina preduzeća koja dožive ovakvu sudbinu imaju sredstva dovoljna za izmirenje ovih troškova, ali ukoliko to iz bilo kojih razloga izostane, radnici svoja prava mogu zaštititi sudskim putem, s tim što bi se u ovom slučaju tužba podnosila protiv preduzeća u stečaju, jer je ono prethodno preduzeće pravno ugašeno. Za ovakve sporove, prema rečima našeg sagovornika, nadležni su Trgovinski sudovi pred kojima se i vodi stečaj. R.Marković Slučaj 'Morava'
Iz sindikalnog iskustva u ovoj oblasti Vladimir Krstić navodi slučaj DP 'Morava' iz Jagodine, gde su prošle godine sudskim putem naplaćene minimalne zarade i doprinosi za oko 450 radnika, a sam spor trajao je oko godinu i po dana.
