Izvor: B92, Tanjug, 22.Okt.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa MMF-om će biti teški
Beograd -- Pregovori sa MMF-om će biti teški, jer će oni tražiti konkretne rezultate onoga što je do sada urađeno po prethodnom dogovoru, navode ekonomski stručnjaci.
Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, kaže da očekuje da će biti prihvaćen Vladin predlog za budžetski deficit od četiri odsto zbog toga što su i mnoge druge zemlje znatno probile predviđeni limit.
Tome pogoduje i činjenica što ima znakova da se u 2010. može očekivati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oporavak svetske privrede i pozitivan privredni rast u zemlji, a to znači da će krediti imati pokriće.
On podržava zahtev MMF-a za obustavljanje subvencionisanih kredita privredi, ističući da su oni često davani preduzećima koja su neefikasna i gubitaška, što je nasleđena politika "kupovine socijalnog mira". I druge zemlje daju subvencije, ali za nešto što je u funkciji razvoja standarda ljudi, a ne za nešto što će da kupi socijalni mir.
Erić je ocenio da sklapanje aranžmana sa MMF-om predstavlja odgovorno vođenje državnih finansija, jer, bez obzira što se sredstva neće povlačiti, ona će biti rezervisana.
Madžar: MMF očekuje plan ušteda
Ekonomski stručnjak Ljubomir Madžar kaže da će MMF imati tolerantan stav u pregovorima sa Vladom Srbije jedino ako bude predočen jasan plan kako da se u Srbiji naprave velike dugoročne uštede.
"MMF više gleda dugoročne efekte onoga što mi radimo sa budžetom. To što sada činimo nije održivo na duži period i može da traje najduže dve do tri godine, da pukne uz veliku štetu i velike lomove", rekao je Madžar.
Prema njegovim rečima, ako MMF primeti da Srbija sprovodi mere koje u dugoročnijoj perspektivi mogu da dovedu do značajnijih ušteda, on će na to pristati, čak i ako te uštede u ovoj i narednoj godini ne budu tako velike.
Prema njegovim rečima, čak i kada bi se otpustilo svih 30 hiljada ljudi koji rade u državnoj upravi, to ne bi bilo spektakularno smanjenje jer neće biti obuhvaćeni zaposleni u zdravstvu, prosveti i MUP-u.
Madžar je izrazio uverenje i da će Vlada Srbije povećanjem učešća deficita u bruto domaćem proizvodu pokušati da prevaziđe težak budžetski problem sa kojim se suočava.
Na pitanje gde vidi mogućnost ušteda, Madžar kaže da bi MMF bio najsrećniji kada bi se smanjile državne subvencije. "MMF bi bio najsrećniji kada bi se smanjivale subvencije, jer oni subvencije ne vole, alergični su na njih. Subvencije su jedan grub i nedozvoljen način mešanja u privredni život i protivan je principima poslovanja tržišne privrede", kazao je on.
I tu, međutim, postoje ograničenja jer mnoge firme koje primaju subvencije mogu da opstanu jedino na takav način. "To bi značilo gubitak radnih mesta i egzistencijalnu zebnju za veliki broj ljudi", rekao je Madžar.
Kovačević: MMF će ublažiti stav
Savić: MMF će tražiti argumente
Profesor ekonomije Nebojša Savić kaže da će Međunarodni monetarni fond pristati na povećanje budžetskog deficita Srbije na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jedino ako vlada ima ubedljive argumente da će budžet biti razvojni i da će novac biti usmeravan na podsticanje poslovanja, a ne u javnu potrošnju.
Profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu Mlađen Kovačević kaže da je dobro opredeljenje Vlade Srbije da u pregovorima sa MMF-om ide na povećanje budžetskog deficita, jer je to bila i strategija drugih zemalja u regionu.
"Vlada ima dovoljno argumenata za njegovo povećanje jer su to učinile i druge zemlje u regionu, a povećanje deficita je i direktna posledica ekonomske krize", izjavio je Kovačević i naveo da postoji potpuna saglasnost političara i stručnjaka da se javna potrošnja smanji, kao i da "nije smelo ni da se dozvoli da nam to sugeriše MMF".
"Postavlja se i pitanje morala prethodnih vlada koje su dozvolile da se toliko poveća administracija i da toliko činovnika radi u državnoj administraciji. To se mora smanjiti, ne samo zato što to MMF traži već i zato što su takve ekonomske mogućnosti Srbije da to ne može više da se održi", rekao je Kovačević.
On je izrazio i rezervisanost kada je reč o efektima racionalizacije državne uprave i smanjenja broja zaposlenih. "Vlada se opredelila za smanjenje broja zaposlenih, pitanje je samo koliko će to moći da se ostvari i kakvi će efekti biti, jer treba spremiti otpremninu za ljude koji odlaze. Smatram da bi trebalo razmišljati i o onome što je Rumunija uradila. Ta zemlja je smanjila plate mnogih činovnika", kazao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, o povećanju PDV-a, trebalo bi da se razmišlja tek kao o krajnjoj meri, jer je važnije poboljšati naplatu prihoda i suzbiti sivu ekonomiju.
"Najlakše je zadužiti se i preneti taj dug da ga servisiraju neke buduće generacije. Nije moralno toliko se zadužiti kad nam je dug veliki i kreće se oko 31 milijardu dolara", zaključio je Kovačević.
