Izvor: B92, Tanjug, 30.Okt.2009, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregovori o kamati za ruski kredit

Beograd -- Kamatna stopa za kreditnu liniju Rusije Srbiji za podršku budžetu u iznosu od 200 miliona dolara bi trebalo da bude utvrđena do kraja dana, kažu u srpskom timu.

Delegacije Srbije i Rusije nisu tokom prvog dana pregovora postigle dogovor o uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara. Pomoćnik srpskog ministra finansija Zoran Ćirović kaže da se razgovaralo o kreditu od 200 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita, a da nije bilo reči o kreditu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za infrastrukturne projekte.

Predsedavajući srpske ekspertske grupe kaže da je ruska strana predložila da kredit namenjen budžetskoj podršci bude odobren na period otplate od deset godina, kao i da se razgovara da grejs period bude od jedne do dve godine. On je istakao da je srpska delegacija predložila duže rokove, odnosno da period otplate bude veći i da iznosi najmanje trinaest godina.

Kamatna stopa za kreditnu liniju Rusije Srbiji za podršku budžetu u iznosu od 200 miliona dolara bi trebalo da bude utvrđena do kraja dana, kaže Ćirović. on je dodao da će se tek videti da li će taj kredit biti povoljan ili komercijalni, mada Srbija, prema dosadašnjim najavama, očekuje da bude povoljan.

Pomoćnik ministar finansija je precizirao da srpska strana razmatra dokument Nacrt sporazuma o dodeli kredita od 200 miliona dolara, koji je pisan na svega nekoliko strana kao i da su sa elementima tog sporazuma već upoznat Beograd i resorni ministri.

Kako je rekao, kamatna stopa po kojoj će se odobravati kredit za podršku budžetu još nije poznata. "Nismo razgovarali o ceni kredita, pustićemo da ruska strana prva izađe sa predlogom", izjavio je Ćirović.

Srpska delegacija u Moskvu odlazi sa preciznom listom infrastrukturnih projekata, pa će se tako za Prokop tražiti 200 miliona dolara, elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad 100 miliona, izgradnju pruge Valjevo -Loznica 150 miliona, obilaznicu oko Beograda na potezu Orlovača - Bubanj Potok 170 miliona, izgradnju puta Beograd - Čačak, koji će činiti deonicu puta "Južni Jadran" - 100 miliona dolara. Jedina dilema je gde da se usmeri preostalih 80 miliona, da li dodatno za autoput Beograd-Čačak ili za autoput Novi Sad-Horgoš.

On je rekao da se sutra nastavljaju pregovori, a glavna tema biće finansiranje infrastrukture sa 800 miliona dolara, prvenstveno železničke i putne infrastrukture.

"Ono što je važno jeste da za sve projekte postoji kompletna projektna dokumentacija i da predstavnici Ministarstva infrastrukture sa sobom nose veći deo dokumentacije, koja je ruskoj strani potrebna da izvrši evaulaciju tih projekata", istakao je Ćirović.

Kako je rekao Zoran Ćirović uoči pregovora, projekat revitalizacije pruge Beograd-Bar neće biti na listi prioriteta, ali bi on mogao da se uzme u obzir ako se "ispostavi da je ruska strana spremna da stavi na raspolaganje neki višak sredstava".

Razgovori i o klirinškom dugu

Ćirović kaže da je ruska strana tražila i da u agendu pregovora uključi i pitanje izmirenja klirinškog duga Ruske Federacije prema Srbiji. On je precizirao da nije reč ni o kakvom dodatnom uslovljavanju, već da su samo ruski pregovarači želeli da iskoriste dolazak srpskih eksperata da razgovaraju o tehničkim detaljima realizacije tog ugovora. Reč je o dopuni ugovora između hidroelektrane "Đerdap-1" i ruske kompanije "Silovije mašini" o revitalizaciji te hidroelektrane, koji čini deo međudržavnog sporazuma o regulisanju tog duga izmedju dve zemlje. "Mi smo spremni da o tome razgovaramo, jer su ljudi koji se time bave, članovi naše delegacije", kazao je Ćirović.

On je naveo da srpska strana očekuje da ugovori povoljan kredit, a kao reper za to poslužiće do sada ugovoreni krediti Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama i drugim bileteralnim kreditorima. Kao primer povoljnog kredita on je naveo i nedavno ugovoreni kineski zajam za izgradnju mosta Zemun-Borča koji će biti odobren na 15 godina, s petogodišnjim grejs periodom i fiksnom kamatom od tri odsto.

"Sa jedne strane imamo više kredite Svetske banke koji služe za podršku budžetu Srbije, u pitanju su krediti koji su veoma povoljni, a sa druge strane imamo komercijalne uslove i angažmane sa poslovnim bankama gde je kamatna stopa negde na nivou od 5 odsto", objašnjava on.

"Mi smo dobili uveravanje, u samom startu, da će ovo biti jako povoljan kredit, ali šta to jako povoljan znači, ja bih ipak ostavio ruskoj strani da se izjasni. Mi neke repere imamo, znamo šta se može podvesti pod povoljno i komercijalno", rekao je Ćirović. Kada je reč o 200 miliona dolara, koliko se očekuje da od kredita bude odobreno za budžetsku podršku, Ćirović tu "računa na neki kredit do deset godina" i da za taj novac bude ugovorena nešto viša kamatna stopa.

Prihvatićemo samo povoljan kredit

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da će Srbija sagledati uslove pod kojima se odobrava finansijska pomoć Rusije i nakon toga odlučiti da li će iskoristiti ta sredstva. "Mi ćemo videti koji su to uslovi, ukoliko ti uslovi jesu povoljni mi ćemo uzeti ta sredstva i koristiti ih na najefikasniji mogući način. Ako uslovi nisu povoljni mi ćemo tražiti resurse, odnosno sredstva na drugom mestu", kazao je Tadić. On je podsetio da Srbija finansijsku pomoć i podršku dobija i od Evropske unije čije zemlje su jedan od najvećih "donatora i prijatelja" srpske ekonomije.

Predsednik vlade Mirko Cvetković kaže da još nisu poznati uslovi kredita sa Ruskom Federacijom, o čemu se i dalje pregovara, i naglasio da Srbija neće prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od onih koji se mogu dobiti iz paralelnih izvora.On je precizirao da je predviđeno da se traži 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte i 200 milona za podršku budžetu Srbije i negirao da se kreditnim zaduživanjim povećava javni dug Srbije.

Cvetković je objasnio da Srbija nije prezadužena zemlja, nego da čak spada u manje zadužene u poređenju s nekim evropskim zemljama. Premijer je naveo da se javni dug ne povećava zbog najavljenih kredita i dodao da se krediti dižu da bi se otplatile obaveze od pre nekoliko godina koje su ove godine stigle na naplatu.

Cvetković kaže da Srbija kreditno zaduživanje kod Rusije posmatara kao komercijalni posao i da će, iako još nisu poznati uslovi, posao biti završen samo ako pri sagledavanju mogućnosti postoji preklapanje.

"Postoje dve vrste kredita - krediti za budžetsku podršku, koji se uglavnom obezbeđuju pod povoljnijim uslovima nego komercijalni. Druga mogućnost je da se zadužite komercijalno, ukoliko vam ti krediti nisu dovoljni i to se uglavnom čini da bi se obezbedila sredstva za infrastrukturna ulaganja", podsetio je premijer.

Cvetković je ukazao da je reper za komercijalnu vrstu zaduživanja nešto ispod pet odsto. Prema njegovim rečima, nekomercijalna kreditna zaduževanja su oko dva odsto.

Nastavak na B92...

Glas javnosti: I klirinški dug na pregovaračkom stolu