Izvor: Politika, 13.Sep.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzetnički duh i na „južnoj pruzi”
Unija poslodavaca Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske pomažu razvoj malog i srednjeg preduzetništva u 13 nedovoljno razvijenih opština jugoistočne Srbije
Po neravnomernosti regionalnog razvoja, u odnosu jedan prema deset, naša zemlja je na prvom mestu u Evropi. Jaz između sve bogatijih i sve siromašnijih regiona uzročnik je dramatičnih posledica – velika prostranstva ostaju bez stanovnika, a veliki gradski centri sve se teže bore sa sve većom najezdom pridošlica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je bio sasvim dovoljan povod da Unija poslodavaca Srbije krene u saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova Bugarske u razvoj malog biznisa u 13 nedovoljno razvijenih opština jugoistočne Srbije.
Dr Slavenko Grgurević, direktor Unije poslodavaca, kaže tim povodom da su našim komšijama, koji su u Evropskoj uniji, dostupni mnogi njeni podsticajni fondovi. S obzirom na to da je Udruženje srpskih privrednika, u kome je najviše preduzetnika, član najvećeg evropskog poslodavačkog udruženja „Biznisjurop”, sasvim je bilo prirodno da zajedničkim snagama krenu u razvoj privrednih projekata i programa na tom dosta nerazvijenom području. Zajedno će obezbediti novac, znanje, partnere i tržište za plasman proizvoda i usluga iz ovog dela naše zemlje.
– Ekonomija opština i gradova jugoistočne Srbije je i pre svetske ekonomske krize bila slaba i neodrživa – kazuje Grgurević. Nedovršena privatizacija državnih preduzeća koči razvoj privatne inicijative i preduzetništva među mladim ljudima. Mala mesta nemaju tehnološke parkove, industrijske i slobodne zone, ali zato imaju netaknutu prirodu, preduzimljive i vredne ljude.
– Poljoprivreda, pre svega, proizvodnja zdrave i ukusne hrane, kakve nema u evropskim megamarketima, kao i turizam i saobraćaj osnove su privrednog razvoja ovog dela Srbije. Nosioci razvoja će biti mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetničke radnje, porodična poljoprivredna gazdinstva i poljoprivredne zadruge. Ali, njima nedostaje savremena tehnologija, znanje, krediti po prihvatljivim kamatama, partneri i sirovine. Naša je namera da im pomognemo da sve to steknu.
Na pomoć Vlade Bugarske i Unije poslodavaca Srbije mogu da računaju opštine: Gadžin Han, Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Bela Palanka, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo, Vlasotince i Crna Trava.
Prvi korak na putu ka ostvarivanju tog cilja već je učinjen.
– U avgustu smo posetili svih 13 opština i dogovorili smo se sa njihovim predsednicima da nam u ostvarivanju ovog projekta pomognu i njihove službe – kaže Grgurević. – Razvijaćemo lokalni patriotizam, što znači smanjenje odliva kapitala iz tih krajeva. Zajedno ćemo nastojati da obezbedimo novčanu i drugu pomoć za razvoj postojećeg malog biznisa, poljoprivrednih domaćinstva i zadruga... povezivaćemo ih sa kupcima njihovih proizvoda. Istovremeno ćemo pomagati pokretanje novih poslova.
U ovom projektu jednim delom se računa na bespovratna sredstva pretpristupnih fondova Evropske unije, u ovom slučaju IPARD II programa, namenjenog poboljšanju kvaliteta života u seoskim područjima. Taj cilj treba da se postigne povećanjem produktivnosti i konkurentnosti postojeće i zasnivanjem nove proizvodnje, usklađivanjem sa standardima EU i prilagođavanjem zahtevima domaćeg i inostranog tržišta.
– Program IPARD II namenjen je celoj Srbiji, a ne samo ovim opštinama – napominje Grgurević. – Od 2015. do 2020. godine naša zemlja može da računa na 175 miliona, odnosno na 32 do 38 miliona evra svake godine. Ova sredstva nisu namenjena početnicima, već preduzetnicima koji su bar tri godine u poslu, a novac im je potreban da prilagode svoj posao evropskim standardima i zahtevima evropskog tržišta.
Grgurević tvrdi da u svakoj od 13 opština jugoistočne Srbije već danas ima mnogo ubedljivih dokaza da od poljoprivrede, naročito od proizvodnje zdrave i ukusne hrane sa geografskim poreklom, može dobro da se zarađuje i da se pristojno živi.
– Na „južnoj pruzi” nije sve baš tako tužno, kao što se u Beogradu obično misli – kaže Grgurević.
Ali, i do besplatnog novca iz fondova EU ne dolazi se lako. Treba znati i pripremiti obimnu dokumentaciju za takozvani IPARD elaborat, sa kojim se ide na konkurs. Ko to ne zna – otpada ma kako atraktivan program imao. Poziv za podnošenje zahteva sa elaboratom, objaviće Uprava za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U Uniji poslodavaca računaju da će im poći za rukom da u svakoj od 13 opština pripreme bar po dve firme koje mogu da konkurišu za IPARD sredstva u 2016. godini.
