Izvor: B92, 28.Feb.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzetnici opterećeni taksama
Beograd -- Poslovanje preduzeća u Srbiji opterećeno je brojnim porezima i taksama, poput nadoknade za isticanje naziva firmi.
U zemljama koje žele brzi razvoj privatnog preduzetništva, vlast se trudi da firme i preduzetnike izvesno vreme oslobode nekih poreza, pripisuju se razne druge olakšice, a sve sa ciljem da posao napreduje. Kod nas, neretko, kao da država i opštine svojim odlukama više guše nego što pomažu razvoj biznisa. Dobar primer loših rešenja su nadoknade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje se plaćaju za isticanje naziva firmi.
Košta kao "svetog Petra kajgana”, izreka je koja najslikovitije opisuje poskupljenje u rasponu od 200 do 5 000 odsto, što je svojevremeno bio slučaj u Bečeju sa iznosom koji je trebalo platiti za komunalne takse ili firmarine. Zbog tih taksi nezadovoljni su i preduzetnici širom Srbije.
Žarko Milisavljević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da visokim taksama lokalne samouprave izazivaju samo negativne efekte.
"To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. Prvo, zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima, a drugo,ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani, razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”, kaže on.
"Pitanje je i za ove pare šta lokalna uprava nudi svojim građanima i poslodavcima”, kaže Milisavljević.
Oliveru Jović iz leskovačkog preduzeća "Informacione tehnologije" interesuje gde se troši novac od taksi koje plaćaju firme.
"Svaka firma koja je mala, 'ajde oko 150 do 200 hiljada dinara godišnje mora da izdvoji za sve te namete”, navodi ona.
"Ono što nas zanima generalno jeste gde se troši taj novac, mi bismo voleli veću transparentnost prilikom odlučivanja o visini lokalnih komunalnih taksi. Udruženje nije prethodnih godina bilo uključeno uopšte u proces odlučivanja”, navodi ona.
Firmarina se naplaćuje godišnje i iznosi su različiti zavisno od zone, mada ni to nije uvek tako, jer u nekim gradovima cene određuju na osnovu toga čime se firma bavi, pa čak i njenom ekonomskom snagom.
Posebno, kažu zanatlije, trgovci i mali preduzetnici, ih ljuti cena komunalne takse za oglašavanje. Na primer, u Novom Sadu ako neko želi da reklamira svoju firmu na krovu ili u izlogu plaća, u prvoj zoni, 100 dinara po metru kvadratnom, dnevno.
Cena je u odnosu na prošlu godinu uvećana za 10 puta, podseća PR Udruženja ugostitelja Novog Sada, Tihana Vidaković.
"Prosečna veličina jednog izloga je 4 metra kvadratna. Ako uzmemo u obzir da je to po započetom metru kvadratnom 100 dinara, to je između 2 i 3 metra reklame na nekom izlogu, to ispada da je 100 dinara puta 3 metra kvadratna, puta 365 dana, to ispada da je 109 hiljda i 500 dinara”, navodi ona.
"Tu dolazimo do podatka da je potrebno poslužiti više od 160 kafa. Izuzetno opterećuje poslovanje, jer ispada da pola godine radite za ovaj namet”, upozorava Vidakovićeva.
Svaka lokalna samouprava sama odlučuju koliko će naplaćivati firmarine. Tako su u Leskovcu, posle protesta preduzetnika cenu smanjili. U nekim drugim gradovima povećane je duplo.
Načelnik gradske uprave za finansije u Leskovcu, Miodrag Stanković, kaže da su se pri smanjenju cena rukovodili ekonomskom snagom i delatnošću preduzetnika.
"Imala se pre svega u vidu ekonomska moć i delatnost obveznika, tako da nisu svi linearno osetili to smanjenje. U 2010, prilikom projekcije bužeta, i donošenje odluke, i pored mogućnosti da one budu povećane, i smo odlučili da one ostanu na istom nivou uz povećanje stepena naplate”, objašnjava on.
Novosadski sekretar za finansije, Živko Matarić, kaže da su takse u mnogim drugim gradovima znatno veće nego u Novom Sadu.
"Praktično, uvećanje je negde za 50 odsto. Ako uzmemo poređenje komunalnih taksi u Beogradu, i mnogim drugim, tamo je to mnogo više i dan danas”, tvrdi on.
Mnogi preduzetnici upozorvaju da je opstanak njihovih firmi ugrožen zbog prevelikih državnih opterećenja.
Oni kažu da nisu protiv plaćanja komunalnih taksi, ali očekuju da cene bude srazmerna ekonomskoj situaciji u zemlji.
