Izvor: Blic, 01.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzećima preti besparica
Amerika, čini se, i nije tako daleko. Iako poznavaoci tvrde da će svetsku finansijsku krizu prvenstveno osetiti građani kroz obustavu stambenih kredita i veće kamate, ozbiljnije probleme mogli bi, međutim, imati i srpski preduzetnici. Ekonomisti procenjuju da su glavni kanali kroz koji će svetska kriza ući u preduzeća nedostatak kredita, skuplje zaduživanje, pad tražnje za srpskim proizvodima i kursni udar. Jedini spas je pomoć MMF-a, s kojim Vlada, međutim, još uvek ne pregovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o finansijskoj podršci.
Milan Elezović direktor za tržišta u razvoju u finansijskoj grupaciji „Credit Suisse" kaže da je presušivanje kredita neminovno, ali da bi najveća opasnost za srpska preduzeća mogla da bude kursni udar. „Zbog udara na evro, sada je u problemu i evropska zajednica, pa je pitanje šta se može očekivati sa slabijim valutama kao što je dinar. Ako su prihodi preduzeća u dinarima, a obaveze u evrima, valutni rizik bi u slučaju značajne promene kursa, mogao poskupeti postojeće kredite za 20 do 30 odsto", kaže Elezović za „Novac".
Osim slabljenja dinara, koji je za poslednjih nekoliko meseci pao za deset odsto, ekonomista Boško Mijatović smatra da će preduzetnici biti u teškoćama i zbog smanjenja kredita za privredu. „To će povećati kamatne stope i troškove zaduživanja, a problem će prvenstveno imati građevinski sektor, jer bi mogla da padne tražnja za nekretninama. Problem će imati i preduzeća iz ostalih sektora koja nemaju sopstveni obrtni kapital i čiji razvoj zavisi od bankarskih kredita. Tu, ipak, ne treba mnogo brinuti, jer se srpska preduzeća uglavnom finansiraju iz sopstvenih izvora", kaže Mijatović.
Poslednji kanal kroz koji bi svetska kriza mogla da uđe u srpska preduzeća jeste činjenica da će recesija u svetu smanjiti tražnju za srpskim proizvodima. To automatski znači smanjenje i dosad oskudnog izvoza iz Srbije, koji u Srbiji iznosi 870 dolara po stanovniku, što je jedanaesti deo izvoza Slovenije, dok Hrvatska ima 2,3 puta veći izvoz.
Prema rečima Dragana Nikolića, predsednika pirotskog „Tigra", finansijska kriza je smanjila likvidnost i napravila probleme sa protokom novca. „Smanjenja likvidnost se odnosi na potrošnju koju moramo da zadovoljimo, s obzirom na to da imamo različite investicije. Sada su, nažalost, investiciona sredstva samo tekuća sredstva. Zbog toga, nemamo dovoljno sredstva za sve namene, pa moramo žestoko da gledamo prioritete", kazao je Nikolić i dodao da kompanija ima razuman nivo kredita, uglavnom dugoročnih, koje u ovom momentu može da kontroliše.
Slobodan Vučićević, predsednik Uprave „Droge Kolinske" kaže pak da se oseti manja sposobnost banaka da daju kredite. „Zbog nedostatka novca su u problemu i kupci i dobavljači, a to utiče na smanjenje investicija i privredni rast. Sa druge strane, dugoročni krediti su skuplji, a problem kod kratkoročnih nastaje jer ih treba vratiti, što mnoge firme ne mogu zbog ugrožene likvidnosti", kaže Vučićević.
Poznavaoci tvrde da je rešenje da Srbija što pre uđe u aranžman sa MMF-om, koji bi joj, pored savetodavne, dao i finansijsku pomoć za očuvanje valute, plaćanje obaveza prema inostranstvu i održanje platnog prometa u bankama. „Bolje je potpisati aranžman sada, dok se još nismo zapali u krizu kao Mađarska ili Ukrajina, koje su dobile pomoć od MMF-a", poručio je Elezović.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan kaže, međutim, da bi Srbija mogla da traži pomoć od MMF-a, ali u slučaju da bude problema sa pokrivanjem deficita tekućeg plaćanja. Razgovori sa misijom MMF-a, koja je sredinom nedelje došla u Beograd, kako je najavljeno, neće biti o finansijskom aranžmanu, već o budžetu Srbije za 2009. i sklapanju novog, nefinansijskog aranžmana.
Iz perspektive preduzeća, Radoš Ilinčić, direktor „Raiffeisen Investmenta", veruje da je najbolje smanjiti troškove, odnosno prodati ili restruktuirati delove preduzeća koji nisu optimalni ili ne donose zaradu. „Takođe, treba se osloniti na sopstvenu likvidnost, odnosno sredstva koja dolaze iz sopstvenog prihoda, a manje na bankarske kredite. Naravno, ovo podrazumeva i redukovane planove za širenje, odnosno čekanje dok se ne vidi u kom će se pravcu kriza dalje razvijati", kaže Ilinčić.
Problemi preduzetnika
nedostatak kredita skuplje zaduživanje u bankama pad tražnje za srpskim proizvodima slabljenje dinara kratki rokovi otplate uz visoko pokriće
Makroekonomske projekcije pre krize
2007. 2008.* 2009.** 2010.** 2011.**
BDP (mlrd dinara, tekuće cene) 2.320,8 2.773,8 3.169,7 3.564,8 4.012,2
BDP po stanovniku 3,941 4,709 5,295 5,912 6,631
BDP godišnje stope rasta (u %) 7,1 7 6,5 6,5 7,5
Izvoz robe i usluga 17,2 16,3 19,8 20,2 20,8
Uvoz robe i usluga 24,5 17,7 14,6 13,6 13,4
Inflacija, kraj perioda (u %) 10,1 9.5 6 5 4
*Procena **Projekcija Izvor: Ministarstvo finansija
