Izvor: Politika, 31.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća javna, vrednost akcija tajna
Stručnjaci su saglasni u tome da će tek berza odrediti koliko vrede javna preduzeća koja su predviđena za prodaju, a samim tim i njihove akcije
Građani Srbije su svoj deo posla uradili, prijavili su se za besplatne akcije šest javnih preduzeća i novčanu naknadu, a sada je na potezu država. Sled najavljenih poteza je da ih obaveste o onome na šta imaju pravo, da im s proleća naredne godine isplate naknadu od već privatizovanih preduzeća, a zatim podele i akcije u javnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima. U ovom slučaju radi se o modelu podele besplatnih akcija građanima koji svoja prava nisu iskoristili u dosadašnjem toku privatizacije.
U slučaju isplate novčane naknade od prodaje 15 odsto društvenog kapitala već privatizovanih preduzeća u Srbiji nema mnogo nedoumica. I to zato što se radi o relativno maloj sumi. Građani po tom osnovu mogu da se nadaju da će im u prvom kvartalu naredne godine na bankovne račune biti isplaćena dinarska protivvrednost od pedesetak evra, a po nekim najavama i do 70 evra.
U slučaju vrednosti akcija javnih preduzeća nedoumice su mnogo veće. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, podsećamo, najavljivao je da će njihova vrednost biti oko hiljadu evra. Uz ogradu, istina, da će tek tržište, odnosno trgovanje na berzi odrediti njihovu pravu cenu.
Deo javnosti koji je skeptičan prema Dinkićevom modelu ispravljanja privatizacionih nejednakosti proizašlih iz nekoliko zakona i modela koji su u nas primenjivani, smatra, međutim, da suma na koju građani mogu da računaju nije ni približno tolika. U verbalnom obaranju vrednosti ide se i na procene da će one možda vredeti samo 300 evra.
Stručnjaci su saglasni u tome da će tek berza, odnosno realno tržište kapitala, odrediti koliko vrede javna preduzeća koja su predviđena za prodaju, a samim tim i njihove akcije.
Prema ovom modelu građani dobijaju 15 odsto kapitala, a toliko i zaposleni u „NIS-u”, „Telekomu”, „EPS-u”, „Galenici”, „Jatu” i Aerodromu „Nikola Tesla”. Oni neće dobiti bukvalno akcije već potvrdu Centralnog registra za hartije od vrednosti da poseduju akcije. Njihova raspodela ići će sukcesivno, kako se koje preduzeće privatizuje. Prema ranijim najavama taj proces bi trebalo da bude okončan do 2010. godine.
Prethodnica privatizacije je raspisivanje inicijalne javne ponude, a kao najspremnije preduzeća za privlačenje investitora u Ministarstvu ekonomije su najavili „Telekom”, što znači da bi prvo trebalo da budu podeljene njegove akcije.
To, međutim, ne znači da će građani moći odmah njima da trguju. Prvo će se, naime, trgovati akcijama emitovanim kroz inicijalnu javnu ponudu, a tek posle njihovog šestomesečnog trgovanja na berzi, što znači kada se formira tržišna cena, u „obrt” će moći da se uključe i građani.
S obzirom na aktuelna dešavanja u privatizaciji „NIS”-a i „Jat ervejza”, čini se i da će se njihovim akcijama relativno brzo trgovati. Poslednje preduzeće koje bi trebalo da se privatizuje jeste Elektroprivreda Srbije.
J. Rabrenović
[objavljeno: 01/08/2008]
